Наша књижевност

488 5 | 5 Наша књижевност

_ Тако се родила руска национална школа у музици и прве националне опере „Руслан и Људмила“ и „Мван Сусањин“, Но док у „Руслану и ЈБудмили“ преовлађује елемент романтичарски у смислу фантастике, примене многонационалних боја и шароликости, у „Ивану Сусањину“ долази до израза здраво реалистично приказивање народног живота и народних стремљења кроз уметност. -

У својој реченици „хоћу да моји суграђани у опери осете да су код куће“ Глинка, је дефинисао џи свој став према „оперском стварању. Он се гиме одрекао дотада на руску музику накалемљиване суштине италијанске "опере, њеног површног патоса, порицао германску тежину немачких романтичарских опера и, задржавајући само спољну форму француских опера ХМИТ века, дао је нов тип, прву руску народну. оперу. 8

„Ивана Сусањина“ је он назвао, с правом, »„отаџбинском херојскодраматичном опером“. Том идејном основом н таквим схватањем опере он је заорао прву бразду на пољу - на којему су касније изникли „Кнез Игор“ Бородина. „Борис Годунов“ Мусоргског, „Пековљанка“ и „Прича о граду Китежу“. Римског-Корсакова, што нас све води до совјетских остварења „У ватри“ Кабалебског, „Јемељан Пугачов“ Коваља, па и до ораториума и кантата „Александар Невски“ Прокофјева, и „Ма пољу Куликовом“ Шапорина и многих других дела композитора који су се надовезали на солидан темељ Глинкиног стваралаштва, | -

Процес стварања „Иванка Сусањина“ јасно одражава опште уметничке · услове стварања тога доба и те средине. Глинка је дошао у Русију 1834 године, после странствовања у Европи, у чврстој намери да напише праву народну оперу. Што га је тема Мвана Сусањина, руског народног јунака из ХМП столећа, привлачила, лако је објаснити, дер не само да су идеје Француске револуције полако продирале у напредније кругове руске интелигенције, него је и наполеоновска најезда оставила била у руском народу дубоке трагове гнева и револта према освајачима, па је тако Глинка узео "тему блиску народним осећањима, тему која је на примеру прошлости рефлектовала тежње садашњости. Колико је гема Ивана Сусањина блиско повезана са временом наполеоновске најезде знак је да је пре Глинке, непосредно после те најезде, дакле у доба. које је имало доста историске подударности са временом сусањинским, исту тему оперски обрадио и композитор К. Кавос, но са мање уметничке снаге, и са мањом дозом осећања =а реалност у уметности, :

Народни садржај изабрао је Глинка по савету песника Жуковског, либретистом је постао барон 'Розен, званични монархистички песник тога времена, џ тако је опера у којој је требало, по првобитној намери Глинке, првенствену, покретачку улогу да има народ, нестварним либретом (који је тек накнадно потписан под музику) добила сасвим други карактер. Ако још додамо томе да цару није годио ни назив опере „Иван ак“ 5

· онда се из чињенице да је то дело претворено У „Живот за цара“ може навести закључак о условима под којима је дело стварано.

Две ЗУпрот силе које покрећу драмску акцију сукобљавају се јасно и у музици: измучени херојски руски народ с једне стране, угњетачка не-

паре де