Наша књижевност

Хроника = | 489

пријатељска шљахта с друге, Глинка је у својој музици „изразито подвукао та два елемента: тежње у преживљавања руских људи џи мелодиком која извире из руске народне или по карактеру, тоналитету и хармониским особеностима одговара народној, појаве непријатеља у свим сценама, карактеристикама својственим пољској музици. Но док је руско обележје свеже, истинито џи непосредно, дотле су појаве Пољака, пропраћене искључиво плесним ритмовима пољске музике. доследно у свима сценама као неком врстом лајтмотива, усиљене (као реминисценца на гозбу у пољском “ двору долази, у шуми, мелодиски трансформирана, али ритмички верна. копија музике са бала; уопште свака појава пољских претставника на сцени обележена је, било у оркестру било на сцени, пољским плесним ритмовима).

Лајтмотивским радом служно се Глинка и у подвлачењу доминантне идеје у драми, Тема изражена речима „нити знам за страх — нит се смрти бојим — пашћу за рођену Русију!“ налази се широко развијена у хору сељака у првом чину, као претња непријатељу који се приближава Москви, као спремност народа на борбу; по доласку непријатеља у Сусањинову кућу, Сусањин их истом темом дочекује и тиме наговештава своје потоње Јуначко дело; у оркестру она се јавља у увертири као најављивање драмске подлоге, а у интермецу пред последњи чин као потврђивање победничке идеје целе драме. Друга тема, изражена у хору последњег чина "речима „Слава родној земљи“ као поента драме џи кулминација, као знамење постигнуте победе, такође се налази инвертирана и трансформирана у разним видовима кроз цео ток драме. |

Док се у хорским ставовима Глинка тесно наслањао на народну мело-. жику и народне тоналитетне карактеристике, у партијама солиста он се подједнако служио и елементима народним, џи елементима руске романсе Као и оним који су владали у оперском стварању Западне Европе почетком ХТХ века. Као синтеза таквог поступка у композицији јавио се специфични Глинкин мелодиски речитатив који налазимо у већини партија солиста, тип оперског уобличавања који су усвојили. у многи потоњи. руски композитори. ;

Оркестар Глинке мање је значајан него вокални део. Његова инструментација је једноставна џ припроста џи не одаје нарочиту инвентивност у томе правцу. = :

„У основној структури дела и формалној прозрачности и углађености Глинки је служила за узор углавном француска опера тога времена. Међутим, Глинка је са успехом избегао негативне стране тога оперског типа: сентименталност и патетику и тиме приближио своје дело делима реалистичног изражајног правца. Знатна и оправдана скраћења која су изведена у нашој опери допринела су и изразитијем успеху и позитивнијем дејству дела, | ;

„Мван Сусањин“ је историско збивање из ХУП века, уметнички га је уобличио композитор на почетку ХЛХ као симбол стремљења свога народа и свога времена, данас гледамо и слушамо то дело са свешћу да је оно за чим је народ тежио — остварено. а