Наша књижевност

490 Наша књижевност

Диригент ове опере Оскар Данон студиозно је пришао тумачењу дела и успео да усмери идејну основу претставе правилним путем, да истакне хорске сцене које овде играју важну улогу и да "спречи солистичку доминацију, иначе уобичајену у. већини опера. То је утолико похвалније што

дириговање опером у којој, по свом значају, претеже велики апарат хора. в оркестра претставља много тежи задатак но просто праћење солиста У

уобичајеном оперском репертоару. - ;

Режисер Петар Головин није успео: да режиски изрази основну идеју драме. Схвативши је Више 'као · „стапа орсга“, као велики спектакл, него Као народну херојску драму, он је шаблонски уносио опробане елементе из других опера, који у случају „Ивана Сусањина“ нису нимало од= говарали ни садржају ни. музичком оформљењу дела. Хору, третираном као статична маса, није дата она улога која му по основној драмској радњи "спере припада. Хор је и овде унет као декоративни елемент, ма да у овој

драми има значај главног учесника ц покретача драмске акције. Недовољном. успеху режије доприносило је и то што дикција ни У једнога певача.

није била јасна, тако да је то далеко одударало од реалистичног тумачења какво. захтева ова опера.

У балету, добро и солидно увежбаном, кореографски нису биле довољно издиференциране плесне одлике учесника на. балу, шљахте и господе

од продукције професионалних плесача пред том господом. Тако је цела

балетска сцена на пољском двору давала утисак претставе професионалаца,

а не плесне дворане.

Улогу Мвана Сусањина Жарко Цвејић је дао импозантно и топло

— према захтевима текста —- гласовно“ продорно, ма да би брижљивија режија могла да изглади извесне. наивности у ставу и гестовима, што би. допринело изразитијем оцртавању овог херојског лика. Нада Штерле имала је задатак који није претстављао тешкоће за њене гласовне способности и стога је сигурно владала улогом како глу= мачки, тако и певачки, | Ј | у | Вања Меланије Бугариновић претстављао је савесно простудирану улугу, музикалну и коректну, ма да би и ту режиским ретушима могао да се постигне савршенији утисак борбеног и храброг дечака. "Никола Јанчић, тумач Собињина, иначе добар н музикалан певач, имао је улогу која није одговарала лирском карактеру његовог гласа, па је стога његова улога имала карктер неубедљивости. Декор Загородњука искористио је све могућности наше сцене и допринео, поред успелих костима Милице Бабић-Јовановић, да претстава има атмосферу и карактер који дело изискује.

СТАНА ЂУРИЋ-КЛАЈН

| |