Наша књижевност
Хроника
жевност Србије. Осим тога, и чисто књижевно тумачећи значај имена једног литерарног часописа, "назив „Књижевност“ је потлунији, шири, целисходнији. Према томе, „Књижевност“ ће бити што је мо- гућније потпуни израз књижевног _активитета Србије у оквиру југословенске литературе, чисто књижевно _ огледало једне — националне књижевности у југословенској литератури, одразујући и део и целину.
ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ „ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА“
Стогодишњица Његошева „Горског вијенца“ обележена је свечаним академијама и предавањима у читавој нашој земљи. Највеће дело црногорског и југословенског песништва осветљено је свестрано и убедљиво приказано колико су се мисао и морал „Горског вијенца“ стопили с народном свешћу и манифестовали у нашој народноослободилачкој борби. Међу многобројним рефератима о песнику и -његову делу прво место је, по. концепција проблема, дубини анализе и јасно формулисаним решењима, заузео реферат књижевника Радована Зоговића, који упућује на нове путеве у испитивању и тумачењу Његошева рада. На свечаној академији у Београду говорили су Радован Лалић б идејности и Велибор Глигорић о реализму „Горског вијенца“. У седиштима свих народних република. такође су приређене свечане акаде"мије. Истовремено су републиканска издавачка предузећа пустила у продају своја нова издања „Горског вијенца“, од којих је. маке-
" пала, чехословачки
: 101
донско издање, уствари, први пре. вод Његошева дела на македон„ски језик. п
-- Главна прослава одржана: је «на - Цетињу, 8 јуна. Маршал Југославије Јосип Броз Тито упутио је Одбору за прославу стогодишњице " „Горског вијенца“ "овај телеграм: „У име Владе ФНРЈ у у своје име придружујем се прослави стогоди"шњице спјева за слободу Јужних Словена — Горског вијенца — великог пјесника Јужних Словена, сина Црне Горе, Његоша, који је "одиграо крупну улогу у подизању свијести Јужних Словена у борби за своју независност, слободу и напредак“, ·
У присуству претставника нашег политичког и културног живота и претставника словенских земаља, свечаност на Цетињу отворио је, у дворани Народног позоришта, Нико Павић, министар просвете НР Црне Горе. У почасно претседништво изабрани су: Маршал Југославије Јосип Броз Тито, Владимир Назор, Отон Жупанчич, Вељко Петровић, Милован Ђилас, д-р Александар Белић, д-р Андрија Штампар, д=р: Франце Кидрич, совјетски књижевници Михаил Шолохов, Максим Рилски џи Јан Кукњижевник Здењек Неједли, бугарски књижевник Тодор Павлов и пољска књи-
_ жевница Софија Науповска. Први
је говорио претседник владе НР Црне Горе Блажо Јовановић. Он је рекао на крају свога говора: „Данашње покољење захвално је Његошу и поноси се њиме за драгоцјен дар који је својим „Горским : вијенцем“ завештао нашим · народима. и њиховој културној истори"ји. Шаше покољење поносно је та-