Наша књижевност

16 | Књижевност

= Јеси ли одавдерг Или Грке

— Славомакедонац, из Костурског.

= Откад ви бандит»

Он поцрвене и не одговори.

— Што ћутиш» Јесу ли те силом одвукли у шумуг

— Менер Атанас погледа јаросно у мршаву, дрхтаву новинарку која се окрете Билу: .

— Штета, зар нет.

— Да су ти брата убили, и ти би изашла... ако си за демократију и тако...

= Ко ти је убио брата»

— Зна се ко убија! Краљ и Черчил. — Ко би другиг

Енглески и амерички новинари праснуше брзо у прегласан, неприродан смех. Валтер се први поврати и упита списходљиво презривим тоном археолошке величине у разговору с урођеницима из околине језера Шасе.

— Лично ти га краљ убиор Валтер направи забринуто лице човека који као с једне стране и верује, а с друге се као боји да каже отворено: лажеш, будало! — Види ти њега! настави Валтер да се ишчуђава. — А Черчил му помагао. Свећу држао.

Опет грохотан смех искочи као пајац из кутије. Атанас је "збуњено гледао хрпу ногу. Какве добре ципеле имају, помисли, али у њему је кувало. Новинари Грци нису се смејали. Леви су се притајили узбуђени, у очекивању Маркоса. Десни, уплашени, откад су ступили на слободну територију, нису од себе правили, по обичају, сервилни одјек сваком иностраном звекету. Васвос је бледео замишљен и отсутан, као да му пред очи излазе сви његови чланци, читав његов живот. „Не ваља се никад тако експонирати, доврага ! |

Павлос — такође. Није био у форми. Он је истина дописник швајцарског — „Бунда“ и нико му ништа не може. Али ипак, он је грчки поданик, нажалост. Са нескривеном завишћу посматрао: је како се Енглези и Американци понашају слободно, без · икаквог страха да би им се што непријатно могло да догоди. „Ех, да сам странац, како би ми лепо било! Али немам ти ја среће! То!"

— Проклети странци! промрси с искреном мржњом, нагињући се Васвосу.

—Читају ли ови ту све новине! А»