Наша књижевност

18 Књижевност

И Крле мирно премери делегате и новинаре. Госпођа Питигрил направи покрет раменом:

= Ја мислим — да се нисмо окупили овде да бисмо један другом постављали неваспитана питања..

Крле већ скочи да одговори тој... Али тад се баш јави незнан, дубок одрешит глас. Сви се окренуше вратима у чијем је испражњеном оквиру стојао мршав официр Демократске армије. Његов је глас био сув и дубок, лице дуго, тамно, мршаво, с дубеким рупама под оштрим, испалим, тамним јагодицама. У њина удубљења — дечју песницу да сакријеш.

= Петнаест година, рече и пође полако столу. Имам и млађих бораца. Они носе шмајсер, иако би им више приличила дрвена пушка. Уколико приличи пушка. Али ко може да се игра клиса и труле кобиле кад крв тече» Он» високи официр поглади у пролазу Атанаса по темену. Ето, он не може да се игра. Њему "су бурандари убили брата у лето 1945. Зашто Борио се против

Немаца. То: је влада сматрала прехом у доба кад се Црвена армија борила још на прилазима Берлина. То је тако. Да.

= Ви сте Маркосгт диже се Роби, вичући као обично, без

поштовања и обзира. =— Ја сам Георгијос Јанулис, командант одреда Демократске армије на Грамосу. Врховни командант генерал Маркос није још стигао. Али стићи ће сваког часа, ако је у договору с вама, господо делегати. Он је тачан. Командант Грамоса изговарао је слогове оштро, искидано. "као да укуцава јексере. Па — А! Ви сте Јанулиср Знате ли да су васу Солуну спомињали сведоци грчке владе Валтадорос, Анивас и Гациос» И да је ваша | глава уцењена» Имате ли шта да кажете на тор викао је Роби. | Лунд се диже са столице и не пазећи куд стаје приђе Јанулису — ухвати га испод руке и изведе из загушљивости собе. Павлос рече тихо Лајонелу: = Значи, тачно је што нам је рекао гонич. Маркоса нема у овом крају. Зашто смо онда дошли овамо» Лајонел одговори расејано клизећи ноктима низ пруге својих сомотских чакшира затегнутих на колеку.

— Питајте Лунда. Ваљда му је речено да ћемо га срести ту.

Где би другде могас бити колико толико безбедан» — На 20 миља од границер