Наша књижевност

24 - - Књижевнос=

националног гардисте — (бившег подофицира немачких батаљона сигурности... Он се насмеши, избрушеност његових прта попусти.

= До септембра 1944 тај је човек носио немачку униформу, · примао немачку менажу и борио се против нас под немачком

командом. Ја сам га септембра месеца разоружао и — пустио. Рачунао сам, сељачког је порекла, поправиће се. Али у марту 1945 појавио се у Козани. На њему нова енглеска униформа, а чин који је зарадио под Немцима, признат му је, бели се на рукаву. Иде Серафим и млатара рукама, гордо маше подофицир ским чином. Разумете ли» упита и премери нас упитно.

= Прошли сте кроз Амудару. Видели сте спаљене куће. Аму– дара је паљена трипут, под Италијанима, Немцима и Енглезима. У сва три паљења учествовао је и Серафим, тако се звао-тај убијени национални гардист, немачко-енглески наредник.

— Амудара је три пута паљена за одмазду, продужи. Одмазда

је реч немачког порекла. Кад су се гардисти трећи пут вратили из.

Амударе у Козану, говорили су пијани по крчмама: Запалили смо Амудару са одмазду. Носили су већ енглеске униформе, али навика — издаје. Не заборављају се научене речи, ни недела.

— Гардисти су у пешкиру донели из Амударе главу Томаса Зимопулиса. Његово клање је извршено по немачком протоколу за балканска села. Извађене су му живом очи, затим је дуго 6оден и најзад заклан. То се догодило 24 априла 1945. У то су време Руси водили борбе по улицама Берлина, а Енглези су мислили да је већ куцнуо час за убијање антифашиста по Грчкој. За извршење тих убистава обратили су се издајницима. Ко би други и могао да им послужи» Схватам. Другог избора није било. Се: рафим је кажњен смрћу.

— Ви декламујете пуно! примети учтиво Валтер. Јесте ли ви учествовали у том кажњавању... хм... смрћуг Глупо питање. Јасно — нидте. Зар не» |

Јанулис хтеде да му одговори, али ле га ухвати за руку.

— Пусти, обичан провокатор. Продужи ти само.

== ЏМосле 24 априла, настави Јанулис још отсечније, почео сам се крити. Дан победе за који смо и ми крв лили, дочекао сам у свом илегалном стану у Козани. Тамо сам славио 9 мај. Али друкчије но што сам замишљао док сам се борио у брдима. Победа» Јесмо ли победили фашизам, питао. сам сер Војну силу