Наша књижевност
56
Књижевност
Кад је омењен дотадањи везир Мехмед Ружди-паша, Травничани су се забринули, не без разлога. То је био човек весељак, лакомислен, безбрижан и аљкав у пословима, али тако добар да ни Травник ни Босна нису ни осећали његово присуство. Проницљивији и паметнији људи били су брижни одавно, јер су предвиђали да то неће дуго моћи трајати. А сад су се забринули, и то двоструко: и због овога доброг који одлази и због новог, непознатог, који треба да га замени. И одмах су стали да се распитују о томе који треба да дође.
Многи су се странци чудили што Травничани толико распитују о сваком новом везиру, чим чују за његово постављење, и подсмевали им се због тога, приписујући то њиховом љубопитству и њиховој уображености и навици да се мешају у крупне државне ствари. Међутим, нису били у праву. (Подсмевачи су уопште ретко у праву). Оно што је нагонило Травничане да толико распитују о сваком новом везиру и његовим и најситнијим физичким и моралним особинама и навикама, нису били ни радозналост ни гордост, него дуго искуство и велика нужда.
У низу толиких везира било их је свакојаких, и мудрих и човечних, и немарних и равнодушних, и смешних и порочних, али | и тако тешких и опаких да о њима и сама прича прећуткује најгоре и најглавније, као што народ, из сујеверног страха, не воли да помиње болест и зле (ствари по имену. Сваки такав везир био је Тежак целој земљи, али ипак најтежи Травнику, јер свуда по Босни он је владао туђом руком, а овде је био лично (са својом непознатом ћуди, са својом пратњом и послугом.
Распитивали су Травничани лево и десно, трошили и частили, само да би штогод сазнали о човеку који им долази као везир. Дешавало се да су плаћали тобоже обавештене људе, па тек после увиђали да су варалице и лажови. Али они нису чак ни тај новац (сматрали потпуно баченим, јер и оно што се за неког човека мо ж е слагати и то понекад доста казује о њему. Искусни и оштроумни какви су, Травничани су и из тих лажи могли често да извуку зрно истине, за које ни сам варалица није знао да се налази међу његовим лажима. Ако. ништа друго, лаж им је служила као полазна тачка, коју су после, кад би сазнали истину,
лако одбацивали.