Наша књижевност

Прича о везировом слону · “ 65

»ЕЕ 12 Возпа ш! атееа пешгевтепа зтпе Јег ге уада(ишг е! уавађииг Тогје до судњега данка.«1

_М заиста, дани су пролазили а из Конака ни гласа ни јава; ни о чему, па ни о слону. Откако се за филом, чудовиштем из травничких препричавања, затворила капија, он је потонуо у великом конаку, изгубио се без трага, као да је постао једно са не-

· видљивим везиром. :

А везира су Травничани заиста ретко виђали. Он није готово ни излазио из Конака. Та проста чињеница да је везира тешко вилети у вароши плашила је већ сама по себи, давала повода разним нагађањима, и тако постала још једно средство застрашивања. А осим тога, људима из чаршије било је од самог почетка много стало да на неки начин сазнају још неку појединост о везиру, не само у вези са доласком необичне животиње, него уопште ма шта о његовом начину живота, навикама, Спрастима прохтевима, не би ли тако назрели бар нека „враташца“ кроз која би му се могло прићи.

Добро плаћени обавештач из Конака могао је о том затвореном, ћутљивом и готово непокретном везиру да каже само толико да неких крупних и видљивих страсти и прохтева уопште не показује. Чедно живи, мало пуши, још мање пије, умерено и скромно једе, једноставно се носи, није нарочито! „потрчан“ за новцем, није сујетан ни развратан ни лаком,

Као многу истину, и то је тешко било веровати. М нестрпљиви, потсмешљиви Травничани питали су се поводом тога извештаја, ко покла толике људе по Босни, кад такво јагње од човека живи затворено у Конаку Па ипак, извештај је био тачан. Једина везирова страст, ако се тако може назвати, била је у томе да је сакупљао разноврсне писаљке, фину хартију и дивите.

Ту је било хартије из свих крајева света, кинеске, млетачке, француске, холандске, немачке. Било је дивита разних величина, од метала, од жада, од нарочито препариране коже. Везир сам није много писао нити је био неки нарочит мајстор у вештинји писања, али је страсно сакупљао обрасце калиграфске вештине и

# МИ тако Босна као и досада неуређена, без закона лута и лутаће можда до судњега дана. ј