Наша књижевност

64 5 Књижевност

сви, гледајући га, помишљали више на везира него на животињу

саму. И многи који су га само назрели у поворци, између младог, зеленог грања којим је био опкољен, надлагивали су се дуго по кафаницама и прелима, причајући чуда о страшном изгледу и необичним својствима „везировог хеивинчета“. Томе се не треба чудити, јер овде, као и свуда на свету, очи лако виде оно чега је душа препуна. А опет наш човек је такав да боље негује и више воли своју причу о стварности него стварност о којој прича.

О томе како је фил смештен у Конаку и како је проводио прве дане нико није ништа знао ни могао да сазна, јер и да је било кога ко: би се усудио да пита, није било никога ко би смео да каже. Под овим везиром није се могло ни помислити да чарштија, као некад, јавно препричава и оговара оно што се ради у Конаку.

· Али што Травничани не могу да сазнају, то умеју да измисле, а тито не смеју да кажу то храбро и упорно шапућу. Фил је растао у машти света, стицао надимке који не звуче лепо ни пристојно, ни кад (се шапућу, а камоли кад би се написали. Па ипак, о филу је не само говорено него и писано. ПН

Долачки парох фра Мато Микић писао је своме пријатељу, гвардијану гучегорског манастира, и јављао му о доласку фила, али тајно, завијено и делом на латинском језику, служећи се цитатима из Апокалипсе о великој звери. СВЕ тла безћат..-«“). А успут га је, по обичају, извештавао о општем положају у Конаку, у Травнику и у Босни. |

Било је, као што знаш, и наших, писао је фра Мато, који су, гледајући како везир уништава Турке и њихове „предње људе, говорили да из тога може изићи неко добро за рају, јер наше будале мисле да туђе зло мора свакако бити њихово добро. Можеш им слободно казати, 'да знају бар сада, кад већ раније нису могли знати, да од тога нема ништа. Једина је новост ето то да је „звијере набавило звијере“ и да докон народ о томе прича и наклапа којешта. А неких рефорама и побољшања нема и неће их ни бити. |

И, мешајући опрезно латинске речи са нашима, као у некој шифри, фра Мато је завршио своје писмо: |

| 1 И видјех звијер · .: = Вук.

' 5 | |