Наша књижевност

Прича о везировом слону 63

— Машалах! Машалах! Лијепа хајвана! Ја, ја, божје давање!

А глумио је тако добро да су се сва деца грохотом смејала, па чак и онај који игра фила.

Кад је фил са пратњом стигао до Сарајева, за њега је важило освештано правило које важи за везире саме: да на свом путу за Травник не (свраћају у град, него да ноћивају на Горици и то

највише две ноћи, а за то време им град Сарајево обавезно шаље.

(све што им је потребно, храну и пиће, свеће и огрев. Пратња са филом заноћила је на Горици. Нико од сарајевских „првих људи“ није показао.ни најмање интересовање за страну животињу. (Многе њихове породице биле су уцвељене недавним везировим покољем.) Пркосни и богати Сарајлије, који су зазирали од везира и свега што је са њима у вези, послали су само момка и упитали колика је пратња, да би јој могли послати што је потребно. За слона ништа, јер су говорили овако: „Знамо шта једе филов везир, али не знамо чим се храни везиров фил, а да му знамо нарав, послали бисмо што треба.“

Тако је фил, од вароши до вароши, прошао пола Босне без веће незгоде и најпосле стигао у Травник. По филовом уласку у варош могло се најбоље видети како свет гледа на везира и све што је његово. Једни су окретали "леђа и правили се да ништа не знају и ништа не примећују, други су се колебали између страха и љубопитства, трећи су се домишљали како да укажу пажњу везировом слону а да то буде запажено и забележено где треба. И најпосле, било је много сиротиње којој није ни до везира, ни до слонова, и која је све то, као и сваку ствар на свету, посматрала са једне једине тачке: како би човек-могао набавити, бар једном у животу и бар за кратко време, све што је потребно њему и његовима.

У ствари, и они најревноснији колебали су се да ли да изиђу пред фила у сретање и тако покажу своју пажњу према везиру и

свему што је везирско, или да мудро остану код куће. Никад чо-_

век овде не зна у што се ствар може искренути, мислили су они, и каква га штета и напаст могу снаћи. (Ко може предвидети и погодити ћуди и самовоље царских људи и тирана») То је ваљда и био разлог да фила није дочекала множина света и да су улице којима је прошао биле прилично пусте.

У тесној травничкој чаршији фил је изгледао већи него што је у ствари био, а изгледао је и страшнији и гломазнији, јер су