Наша књижевност

76 “| Књижевност

Само један промукао глас, глас човека који није трезан ни дошао овамо, промрмља нешто као одобравање. Сви остали буте. Знају они добро и човека и његову претњу. Много је пута он пуцао са тих истих двадесет драма олова, а сви они које је гађао и дан-дањи здрави и живи хлеб једу и сунце их реје- А знају и то да травничке пушке не окидају лако, а кад заиста бију и погађају — не пуцају гласно. -

Разговор иде даље. Онај агица једнако прети. Прете и други, само тише и мање одређено, али највише се сашаптавају. Падају и предлози. Многи су мишљења „да се нешто мора учинити“, мако не знају право да кажу шта. Други су за умерена а сигурна средства, а дотле да 'се чека и трпи.

· = Докле ћемо чекати, упада један од борбенијих, зар док фил не порасте и док не почне у куће да нам упада и у чељад дира» Знате ли ви да слон живи преко сто година» А!р

— Може бити да живи слон, каже један постарији, блед трговац мирно, али не живи његов газда — везир.

На то сви они помирљиви климнуше значајно главом, борбенији, присетивши се одједном ко је филов газда, ућуташе за тренутак, а разговор опет пређе у сашаптавање.

Ни код ватара као што је ова, са оваквим гласним хвалама и шапутавим грдњама, није могло бити стварних закључака ни неких корисних решења. Ницали су само смели предлози како да се чаршија ослободи филова зулума, који су одушевљавали самог предлагача а понекад и оне који слушају, али сутра, на дневној светлости, није нико ни помишљао на њихово остварење. Идуће вечери, опет тако уз ватру, почињала је игра маште и причања поново. Ако се некад, по изузетку и десило да се сутрадан поведе поново радговор о неком синоћњем предлогу и помисли на остварење, није то никад било озбиљно и „ствар је свршавала обично неком новом причом. Тако је постала и ова прича о Аљи и филу.

Једне септембарске ноћи беше топло а ведро. Певају они што мешају бестиљ, разговарају они који докони седе крај ватре уз кафу, ракију и дуван. Слатка човеку свака реч коју изговори и мило му све што очима види и прстима такне. Није живот лак ни слободан ни сигуран, али може о њему да се машта богато и прича мудро, проницљиво, шаљиво.