Наша књижевност
Прича о везировом слону | 77
Око једне ватре нарочита граја. Искупило се око- Аље Казаса десетак дућанџија, од оних „најтањих“, али управо зато најборбенијих. – ПН
Аљо има у чаршији малу али добру и добро познату свиларску радњу у којој упреда гајтане, плете ширите, продаје свилене кесе и појасеве. Ови Казази. потичу од велике и моћне, изу-мрле породице Шахбеговића. Само је та њихова грана остала стицајем прилика без земље, прешла на занат и зараду, и већ више од педесет година држи своје место у казаском еснафу. Тако су се и прозвали, по свом еснафу, Казази. Сви су они важили као добри људи и вешти мајстори. Такав је и овај Аљо, само је помало особењак и на своју руку човек. Висок и крупан. Румено лице са прним очима, увек сјајним од неког осмејка, обрасло црном, ретком и неједнаком брадом. Важио је као велика шаљивчина, и наиван и безазлен и мудар и отресит, као човек који и уме и сме да каже оно што други неће, и да учини оно што други ниКад не би учинили, а за кога се никад право не зна кад тера шалу са целим светом, а кад пушта да други са њим терају, кад Говори истину кроз шалу, а кад се шали са оним што други зову истином.
Као млад човек ишао је некад с војском, под Сулејман-пашом, на Црну Гору, где се истакао својом храброшћу колико и својом шалом.
Још Аљо није ни сео а они га дочекују са питањима.
— Аљо, ево ми се препиремо, шта је најгоре и најстрашније, а шта најбоље и најслађе на свијету. -
= Најгоре ти је заноћити У црногорском кршу, на вјетровитој ноћи, са једном четом Црногораца испред себе а другом за леђима.
То Аљо изговори брзо, без премишљања, као ствар коју зна напамет, али се онда одједном тргне, заћута и умудри се. Сви наваљују на њега да одговори и на друго питање, а он их дуго гледа својим црнимџсјајним очима, пркосно и обешењачки, па тек онда им каже тихо:
— Шта је најслађер... Шта је најслађе»... Је ли: шта је најслађе» Па то само будала може да пита, а сваки паметан човјек зна шта је најслађе. То се зна, то се не пита. Ајде, јадан!
Али после првих, невиних шала говор одмах прелази на фила. Уобичајене жалбе, претње, хвалисања. Неко предлаже да се иза-