Наша књижевност

80 :Е - Књижевност

кућни димови, састављали по. два-три у један, ширили се, тањили и губили под небом. - |

___Пек ту, са првим димовима цигаре, кад се мало прибрао и смирио, њему пуче пред очима како су га јутрос гадно преварили и напустили и шта је с њим урадила чаршија, истуривши га на оно страшно место да сам и неук напада на оно што њему, на крају крајева, најмање смета, и да брани оно што они сами немају храбрости да бране. __ а

"Са те узвисине он је у чудној косој перспективи као новим очима гледао сада тај (свој родни град. Има толико година да није био у овом крају ни испео се на ову висину. Овај предео му изгледа Као стран и непознат, а мисли непрестано навиру у главу и тако су нове и необичне и тако крупне да потискују све друго и да време пролази брзо и неосетно. У таквим мислима преседео је на тој узвисини и време ручка и цело послеподне. Ко би могао казати шта се све ројило тога благог септембарског дана у тој казаској глави у којој су се иначе шала и збиља смењивале као плима и осека, потирући једна другу без трага» Мислио је непрестано и много као никад дотле, о свему и свачему: о ономе што се јутрос десило, о филу, о чаршији, 0 Босни и Царевини, о власти и народу, о животу успште. Није то глава која је навикла да оштро и правилно мисли, али данас је, овде, иу његов мозак продирао зрачак, слаб и кратак зрачак свести о томе у каквој вароши и каквој земљи и царевини живи он, Аљо, и још хиљаде оваквих као што је он, мало луђих и мало паметнијих, мало богатијих и много сиромашнијих; каквим животом живе, танким и недостојним животом који се лудо воли и скупо плаба, а кад човек размисли, не вреди, брате, не вреди. А све те мисли своде се у његовој глави на једно: немају људи храбрости ни срца.

Плашљив је овај клети иксан, долазио је Аљо увек до истог закључка, плашљив и због тога слаб. Свак је у овој чаршији мање или више плашљив, али има сто разних начина на које људи своју плашљивост прикрију, правдају пред самим собом и пред другима. А не би требало да је човек такав, не би! Требало би да је поносан и срчан и да добро пази на то, да не допусти ником ни криво да га погледа. Јер, отрпи ли само једном и најмању увреду и не плане ( не плане, јер нема ватре у себи!), готов је, газиће га свак, не само султан и везир него и везирове слуге, =

~