Наша књижевност

Прича о везировом слону - 89

Са сваким даном који је примицао Травник пролећу и пролеће Травнику филови изласци бивали су дужи. Он се споро али видно опорављао. Разочарана чаршија је са стрепњом и удвострученом мржњом очекивала дан кад ће фил потпуно оздравити и кад ће поново почети да га проводе кроз чаршију са богзна

· каквим новим бесовима и пакостима.

)

Везирови момци, а нарочито онај мелез (коме је био поверен надзор над филом, били су уверени да су га чаршијски људи с планом и подмукло тровали; стога водају сада слона победоносно и гледају крваво око себе, смишљајући освету. Још зимус, док је фил боловао, они су наговарали везира да казни чаршију, већ од страха да не казни њих. Али везиру није до тога. Његове су мисли од неког времена на другој страни, јер се не ради о филовој глави него о његовој. Он је испунио своју неодољиву жељу да влада, суди, кажњава и убија; и да су се замршене ствари у Босни и тадашњој турској царевини могле решити само силом, крвљу и заплашивањем, он би могао говорити о успеху, али за њихово решавање требало је много више од пола а то сеније могло наћи у Царевини, а најмање су јој то овакви као што је Џелалудин могли дати. А кад се насиље покаже као немоћно и неспособно да реши постављени задатак, оно се окреће против насилника. Тако је одувек било у Турској, а поготово сада, 1820 године, кад царевина дише трећином плућа, а нападају је са сто страна и споља и изнутра. Тако је и са Џелалијом. Он је од те врсте силника што су само крвници и ништа друго и што се, према томе, само једном могу употребити, а ако им“ ДЕЈ ударац не испадне за румом, они сами гину од њега.

Све то овом Џелалији није било раније знано, па ни сада потпуно јасно, али је било очигледно да његов ударац није уни-. штио беговат ни умирио Босну, а да он сам, после свога ударца, Не зна шта да ради ни како да продужи дело за које само (вила није довољна. Требало је тражити нов начин рада и новог везира на Босни, а то је значило, по владајућем обичају, да за овога нема много места на земљи и да га очекује гроб или прогонство: слично гробу.

Толико је могао да увиди и. Џелалија, а таква су била и обавештења која је имао.

Без корена и без неких нарочитих веза у Цариграду, саможив и особењак, он (није имао никакве "наде да би се с временом мо-