Наша књижевност
Књижевност
НЕЋУ СА ЗДРАВИЦАМА..
Нећу са здравицама, рудом те славе рудари
А синдикати делом — заставама пламеним..
Висока пећи, кључај! Земљо моја нагари,
Турчићу друже — кућама обновљеним.
Наш је тај столетник. Пружи му руку ударничку, Републико. Што је — рука! Ко три сунца — снажна. Жуљ на том длану — кугла у лежају кугличну,
А шака — дебела кришка хлеба ражна.
Шта се све променило И — реч кроз преокрете. Листај Рјечником. Стани код добре речи друга Страна сточетрестседма. Вели: друг — Сегаћгте, Рег Сетаћј; друже, нашки: супруг и супруга
Мало — тај сопјих, зостиз5 и шта ја знам, дег баке. Реч друг у нама живи с пет хиљада корења Ширим, него све речи твог невремена, брате.
Друг је слобода крвава од борења.
Друг — муке по тамницама, пркоси што не бледе, Тврд зид и против смрти пред њим још тврђи смели Друг на челу устанка, друг на челу победе,
Друг — јуриш лепоти, што се бледећи жели.
Друг — прошири значења слободом извојеваном, Обухвати разбите обруче офанзива. .
А где су ту вољења под граном још незнаном>
Где девојка храбра — живља него живаг Сложим ли све што друг значи, садржај његов по реду, Словима још мањим од танког нонпарела,
Неће стати — ковачку шаку да ми изведу —
Ни пола смисла у борби тек дозрела.
Рекнем ли земљи — друже! родиће и што не има, Воћки се поломе гране под зрелином плода,
Људи пребацују себе радним таласима
За — друже! реч што је љубав ко слобода.
Друже! Друг значи још — поћи, макар се не вратило, Друже! Друг значи — моћи колико сто не-другова, Друг значи сам стати смрти на страшно цедило, Дати, дати, крв дати, последњу капљу снова, Учинити сто пут више но што се учинило
Да не буде ко што је било. |
Размахни, друже, крилом!