Наша књижевност
Девет песама о нама : 199
Као заседи шума црна од хлада, Као ноћи ненсцвокотане, Земљо вољена као бригада, "Људима другарским – на ти с тобом Нек сване.
Над врхом планине борци сто 165 А срце им веће но су шуме. На ти с храброшћу што се не уме Сагледати цела Ни у двоје. На ти, шаржери воље изнад реденика, На ти, животе без дво јника, Од луцња до пуцња — све ближи,“ На ти, другови — ми све већ смемо! На ти — постижи „И недостижно! На ти јуриши ко је
__И борци и брда и трава и вода и поље, Свако на свом српском језику, Зове љубав, јер тако се одзива и горе Међу птицама, страст што нас носи Врхом и дном Слободи У море.
На ти са зором што се једнака
Кроз скрхане кости до нас пробија.
знам, поред јунака
Без смрти осталих над рововима освајача, Ничу већ бескрајни редови палача,
И кључа, кључа жар рудача.
Дане, устани ко пркос робија, Јуришај, да се не убија.