Наша књижевност

-Хреника | - | | :303

ипак може прилазити без икакве спреме, па и без искуства, 'да се, кад је реч о глуми, може глумити без икаквих припрема, без икаквих знања; Било је, истина, глумаца и- код нас и на страни, који су и без школовања постаЈали велики уметници. Али какве су све тешкоће ти наши даровити људи морали да преброде, кроз какав мрак да се пробијају, колико снага да истроше у лутању и тражењу, колико најдрагоценијих година да упропасте У самоучком стицању „искустава до којих се у другим уметничким центрима већ давно дошло! Да је ко тада тим: нашим великанима сцене могао да притекне у помоћ, дасу у то време постојали услови за пружање такве помоћи, ко зна какав би тек тада био њихов уметнички домет! Да је, рецимо, наш славни, наш велики уметник-реалиста Пера Добриновић могао, у доба своје уметничке зрелости, да посети Москву, да је видео претставе Московског художественог театра, да је чуо реч Немировић-Данченка и Станислав- · ског, какве би тек глумачке креације, после једног таквог школовања, тај изразити наш уметник, кроз своју богату фантазију и солидну студију, остварио и какве би традиције оставио за собом! Или шта 6 иједна таква "тодршка, шта би једна глумачка школа која би имала за наставнике уметнике највиших квалитета, шта би она створила од једног Добрице Милутиновића, чији је пламени темпераменат, без уметничког РУКОвОлотва или погрешно вођен, тако: брзо, на сцени, утрнуо! Е · 5

Задатак глумачких школа, којих данас има скоро у свима већим градовима наше домовине, састоји се баш у томе да, у проналажењу и стварању „нових кадрова, помогну младим талентима да, кроз правилно усмерено васпитање и неуморан рад, стекну, на здравим темељима, основна знања: и „искуства како би, по завршеном школовању, могли пред публиком да развију до пуног израза своје уметничке способности. Циљ је тих школа да буду путоказ младим глумачким кадровима, који би морали, кроз 'реалистичко схватање уметности, највише да допринесу тражењу и налажењу новог „уметничког израза на нашој сцени, у овој епоси „оштрог драматизма, драматизма разарања старог и рађања новог“, -

На испитним претставама, међутим, показало се да наставници Драмског студија нису успели, у току двогодишњег рада, да усредсреде пажњу на „10 да, пре свега, помогну ученицима да савладају основна глумачка знања,

а затим да код свакога од њих понегују личне особине и оспособе га за уметнички рад. =

У игри ђака на испитној претстави више се примећивао наставник него ђак. Кроз покрет, мимику, кроз изговорену реч видео се наставник, а ђак се тек на махове назирао иза наставничког лика. Гледалац је могао лако да утврди за сваког ученика на сцени који га је наставник слртао Гоштић, Страхиња Петровић или. Мата Милошевић.

Место да потстичу стваралачки моменат код ученика и да То стваралаштво само. контролишу и хармонизују, место да траже стваралачке задатке, које ће ученик испуњавати радњом, будећи своју стваралачку фан-_ тазију и обраћајући се резервама свога афективног сећања, место тим путем да прилазе ученицима, наставници су, изгледа, изабрали много једноставнији начин: они су ђацима показивали како коју ствар треба глумити, како коју реченицу изговорити, како који тип претстављати. ИМ тако су ученици Драмског студија на својим испитним претставама приказали мо: