Наша књижевност

304' т а Књижевност

менте: :не. уметности преживљавања. "него "моменте Ум онопти претстављања. 5 = МЕ 5

"Свршене ученике Драмског студија, уствари, тек сада по. изласку из школе очекује напоран рад на-позорници, тек сада им се пружа у пуном смислу могућност да отпочну уметнички посао. Али они су ипак у великом преимућству „према својим претходницима. - Наши нови глумачки кадрови неће наићи при првом ступању на сцену на:оне тешкоће: са којима је некада имао- да се бори- драмски подмладак. Данас, с гигантским променама које су се догодиле у нашој земљи, - изменио се и положај глумца А н глумци се у новим приликама мењају. На други начин прихватају се данас“ нове генерације. На други начин: дочекује публика младе снаге, на други начин прихватиће драмски ансамбл младог друга,

И пут у уметности биће олакшан почетнику, јер се и радни услови мењају. А да се заиста мењају посведочио је, између осталог, и озбиљан начин рада који су редитељи Народног позоришта. применили РЕжирајуци на: београдској сцени „Непријатеље“ Максима Горког.

'А што се тиче Драмског студија, пред њим су тешки задаци, пред њим је велика одговорност: оспособљавање — без довољног · оваца) искусних наставника и-недагога —-нових глумчаких кадрова.

Неоспорно је да гро младих позоришних кадрова ми морамо сами подићи у земљи. Досадашњи 'рад говори о многим објективним тешкоћама с којима се боре и које ће тех имати ла савладају руководства глумачких школа, да би правилно усмерила и спровела једнообразну наставу. Послератне прилике и потреба за отварањем све већег: броја позоришта (број сталних професионалних позоришта у земљи износи данас 46, републичких, обласних и градских, док их је пре рата било 39) диктирале су неопхолност госнивања, при свима. већим позориштима, такозваних драмских студија, који, у данашњем саставу, имају привремени карактер, више карактер курса него праве школе. При таквим околностима најкрупније тешкоће задаје на-_ ставничко питање, јер главне предмете у позоришним школама предају глумци, који, и поред најбоље воље и искреног залагања, нису увек у стању, нарочито не сви, да буду на висини постављеног задатка. Пролазећи у току каријере кроз многа позоришта, у којима су стицали најразноврснија уметничка: искуства, и добра и рђава, али сада већ дубоко укорењена, глумцинаставници нису били у могућности да целокупну наставу подвргну једном начину, једном систему. А учити друге по сложеном „систему“ Станиславског, и то без практичног искуства, једино: из књига, није нимало лак посао.

Тешкоће би се дале добрим делом 'пребродити студијозним радом самих наставника. Требало би.сами наставници, пре но што приђу ђацима, „да међу собом разбистре битне проблеме, начин рада, да створе основу за

једнообразну наставу. Један такав рад — стално проверавање постигнутих резултата и присна МРРУлабне сарадња = био би од користи и: ђацима и наставницима. |. '

мД.