Наша књижевност

„312

цембра 1818 до 5 фебруара. 1819

године). Упознао се с Линдеом, ко-

ји је, каже, „велики пан (господин); он се не каје што се учио и мучио, али има' и сила посла“. У разговорима дошао је до расправе с њим о природи изговора пољских назала; Вуково назирање у тој ствари сматра се правилним у данашњој науци. Упознао се и са санскритологом Валентином Скороходом Мајевским, који, каже. Вук, доказује „Славене Индиђјанствовавше“. Он је у часопису ПЏамјентњик науксви (1819) објавио наш текст Хасанагинице, према немач-

ком преводу Фортисова дела, У и-

стој свесци тога часописа налази _ се чланак Обавештење о делима ЊЕ Вука Стефановића Србљанина, у коме каже како се упознао с Вуком за време његова боравка у Варшави; „узајамно даровање наших научних радова и разговора у тој грани словенства међусобно нас је зближило и утврдило међу нама срдачније односе“, (Он је Вуку читао нека места на санскриту па.су наишли на неке изразе, сличне у српском језику. Вук му је помогао. да се упозна са српским језиком; је било двадесет сати па да научи читати и писати. (И Вук је научио „мало читати пољски“. Упознао га је и са стањем српске, књижевности: она се састоји из религиозних књига, рукописа џи песама, које овако дели и карактерише: „жалосне думе, веселе песмице, спевови који опевају дела старих витезова, сачувани у народној традицији“. Вук је тих песама сакупио, како му рече, једанаест до. петнаест књига; ће издати један зборник песама; Изгледа да се Вук и Пољак нису баш најбоље споразумели, кад 0о-

довољно му

у Петрограду

С пољским

„је Вук објављивао;

Књижевност

вај има такве податке. Још чуднији су биографски подаци о Вуку: био је, каже, „штабни официр код вође устанка Црног Ђорђа“. Кад се ратна срећа окренула и кад је удаљен вођа, Вук је, без иметка и без ноге, коју му је однео топовски метак, прешао преко Дунава и нашао склониште у Аустрији.

Вук је и касније одржавао везе с пољским научењацима и мењао с њима узајамно књиге: Бантке је за свога боравка у Лајпцигу 1826 Р. купиб народне песме џ после писао Вуку: „Ви Срби имате врло лепе песме. Ви сте-гторштачки народ, а у горама има највише песама. Ви сте збирком тих песама овековечили своје име“ Ту је Бантке пророчки видео · будућност: још један

глас признања. Вуку из туђине; а

како ли је тешке дане тада, о Божићу 1825 године, проводио у Бечу са својом породицом! — Пољаци су Вука славили.и песмом: тако је Ст. Јашовски 1837 год. певао о Вуку као скупљачу народних песама: свака му је песма: као. бисер у круни. којом се крунисао. Исто га тако потстиче песник и преводилац наших „народних песама, Јузеф Бохдан Залески, да објави још нове збирке. Уопште узев, Пољаци су имали највише интереса и разумевања за народну поезију, коју мање их интересује његова борба за народни језик и нови правопис и азбуку.

"Вук се познавао џи с пољским сла-

вистом А. Кухарским, који је путовао по нашим крајевима — Далмацији, Црној Гори, где је запазио

"да Црногорци изговарају глас х,

што Вуку тада још: није било познато, и о чему га је обавестио, Кад је Вук 1848 г. пратио кнеза Милоша у“ Берлин, упознао се ту славистом Цибулским,

„