Наша књижевност
Вуков дух и национална култура = 129
У томе је та потпуна доследност Бранкова према Вукову покрету и необична пропагаторска снага његове поезије,
Ето, такви су људи прихватили Вуков покрет и смело га повели унапред. Даничић је показао како се могу Вуковим језиком дати првокласна научна дела којима не недостаје ни јасност, ни убедљивост, ни научна терминологија, ни кристална чистоћа језика, а Бранко својом распеваношћу на народном језику (сетимо се на пр. почетка његова спева „Гојко“:
Гусле моје, овамоте мало,
Амо и ти танано гудало,
Да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одлане у грудим: Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће!
_ или сл.) изванредно је показивао какво је несравњиво средство наш језик за књижевна дела, и то већ у почетку наше књижевности.
У чему је, према свему овоме, значај ове двојице књижевних и културних радника за победу Вукова покретаг — У п уном, теорачксм усвајању Вукова духа. -
Они су псказали својим делима, која је Даничић продужавао „издавати до смрти своје (1882 г.), да се само тако може створити народна култура ако се Вуков дух прихвати искрено, одушевљено и потпуно. И они су показали како се он може примати: служењем народу, и начином и садржином књижевних дела, враћањем народном језику у потпуности и оригиналним стварањем или у области науке или у књижевности. Не треба заборавити да је поред њих стајао и велики Вук, који је стално био на бранику својих идеја и њихова значаја до смрти своје (1864 0) издајући стално нова дела и сарађујући са свима који су му после 1847 године почели прилазити (Ј. Суботић, Љуб. Ненадовић, Ђура Јакшић, Змај Јовановић и др.). |
Не треба заборавити, такође, да је 1847 год. пристигао и Његош, са својим „Горским вијенцем“, испеваним не само у народном духу по језику и стилу но протканим најлепшим мислима о правим тежњама народним, 0 његовој арећи и напретку. Неодољив је био утицај тога великог дела које се здружило са Вуковим делима и делима Вукових помагача,
Огроман је значај био и Даничића, и Бранка, и Његоша затошто онинису били епигони великог реформатора и покре-
|