Наша књижевност

О

Вуков дух и национална култура 131

равличнијим областима културног живота, који су слободно и творачки сарађивали на великом Вуковом делу. Они су у свом заносу и свом одушевљењу прелазили каткада оне границе које је Вук стављао јединству књижевног језика, као што је некад и Бранко слично чинио, али су остајали верни духу Вукову.

То је било најважније, наравно, иако то још није било све. ЈБуди су у својим струкема стварали, као што је чинио Даничић, или су се поводили у књижевним делима за својим народним осећањем, као што је чинио Бранко, уверени да поступају онако како је Караџић тражио. Из множине његсвих поука извучено је: оно што је најсадржајније и најзнатније. Е

Тако је Вуков дух завладао нашим књижевним језиком и почео га развијати у најразличнијим правцима. Књижевници, и научни и културни радници, постали су сарадници Вукови, а не слепи подражаваоци, на великом делу стварања нашег књижевног. језика и наше националне културе. Ако су, по који пут, у слободи свога стварања толико забраздили да су се одвојили од Вука, они су тиме били одвојени и од главне матице нашега књижевног раз= витка која је ишла не само за Вуком већса Вуком.

Данашња величанствена прослава Вука и његових славних. помоћника, која ће се проширити по целој земљи нашо ј и одјекнути у свима срцима нашег народа, — показаће: колико је Вуков пут био прави и истинит. Он се у првој половини ХЈХ века пробијао кроз трње и нераскрчену земљу, али у другој половини његовој он је изашао на ширину и слободно и темељно се продужио водећи смело наше народе ка остварењу наших великих културних циљева. Данас ми славимо вође и неимаре тога пута који га и данас напустили ниду. Зато ће и њихова слава трајати у векове докле се год буде ишло тим путем срећи и благост ању наших народа.

А. БЕЛИЋ