Наша књижевност
192
Књижевност
Ми немамо сна на дну без дна. Док један и два... Иду у рат. Корача невреме. То мртвадц зна. Какав је младић — последњи сат. Кроз ноћ, кроз мрак тутњи му бат, Осушен млаз костурних ногу,
А крв клобучи кроз стрељан врат Као непливач у вртлогу.
Плаче наша крв седа Што не зна бити лака Постеља од облака, Вата преко уједа.
О цепти крв од леда Што није рука јака
Ко штит, усто из рака, Да болу прићи не да.
О плачемо, младићи, Под земљом — Срби, земљаци! Из гнезда пашће Тићи... Долазе црни гости. Плачемо, смрт ће наићи Ножем преко младости.
Бездном врије смрт густа, Без ока и трбуха
Без даха и без круха.
Не плачи. Стисни уста. Под срцем мајке туђе
_ Бори се, бори тврђе.
Одгризи јој руку црну.
У борбу, у пловљења.
Нек вам непци утрну
Од корена камења.
Боли крвг Слабост је варка.
Мори смртг Мир је превара.
Лопти ли О крви жарка
Провали. Нек смрт с тобом изгара. ,
вео пе