Наша књижевност

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

„ШУМА“ ОД ОСТРОВСКОГ НА БЕОГРАДСКОЈ ПОЗОРНИЦИ

Александар Николајевич Островски угледао је свет 1828 године у Замосковоречју, трговачком крају старе Москве!,“

Какав је био свет који је угледало то дете, рођено у скромној и мнотобројној породици, какав је живот оно спазило- са свога домаћег прага при првим корацима у животу“

Споља, са улице, изгледало је као да ореброљубиво и живописно Замосковоречје живи, откинуто од осталога света, спокојним, идилично-патријархалним животом. Такав се утисак добијао споља. А наличје»

Породични деспоти, дурновити и осиони „самодури“ — ту реч је Островски унео у руску књижевност — закључавали су рано капије, спуштали резе и пуштали псе с ланца. Нису се они затварали из страха од лопова, него ла свет не би видео шта се у њиховим замандаљеним домовима дешава.

— Колико се само суза, — говори једна личност Островског — невидљивих и нечујних — лије иза тих брава!.. М колико је мрачног разврата и лијанчења! И све је то скривено — нико ништа не види, нико ништа не зна, бог једини види! Ти ме, вели („самодур“), гледај пред светом и на улици, а моја породица ништа те се не тиче; зато, вели, имам и браве, и резе, и љуте псе!. Знамо ми све те тајне. Од тих тајни само је њему весело: а остали виле и кукају. Па каква је то тајнаг Ко је не зна! Опљачкати сирочад, рођаке, толико измлатити укућане да ни о чему шта он тамо ради не смеју ни да писну. То ти је сва тајна.

Као дете Замосковоречја, Островски је упознао само лице тог живбта. Тек касније, када је, без завршених испита, напустио Правни факултет Московског универзитета и постао, прво, административни чиновник Суда добрих људи, а затим прешао са службом у Московски трговачки суд, он је видео и наличје свога родног краја. Становници Замосковоречја дефиловали су свакодневно испред судског стола пороте и Трговачког суда, присиљени словом закона да пред радозналим оком будућег писца откључавају браве свог породичног и личног живота. и

> Подаци о животу Островског и мишљење о његовом делу узети «су, углавном, из зборника „А. Н. Островски — драматург“, који је објављен у Москви поводом шездесетогодишњице смрти великог драмског писца, из чланка „Отечествена класика на руској сцени после Октобарске револуције“, од Вл. Филипова, као и из написа посвећених Островском од А. А. Зерчанинова и Н. Бродског.

31