Наша књижевност

"466 =

Књижевност

__Од ране младости па све до своје смрти Островски се страсно интересовао за живот трговачког сталежа и за све мене кроз које је он пролазио ИЗ „николајевске“ епохе, преко укидања кметства, у „александровска“ времена = дакле у доба када је царска Русија, касније од других земаља, ступала на пут капиталистичког развитка, у доба богађења трговачког сталежа и опадања финансиске моћи племства. Овај велики уметник-реалист почео је и завршио књижевну каријеру приказујући, преко типичних карактера, руски трговачки сталеж, а и највиши домашај свог уметничког стварања лао је опет у једном делу из те средине — у „Олуји“. Међутим, ни трговци нису остали пасивни према своме судији. Они су интервенисали, а позоришна цен—

_зура забранила — мако је дело већ било штампано У часопису — приказивање. „Банкрота“, прве комедије коју је млади Островски написао. На одлуци о забрани, цар Николај ! ставио је био ове речи: „Без потребе је штампано, а забранити да се игра“. Сем тога, писцу, као политички непоузданом, саветовано је да поднесе оставку на службу у Московском трговачком суду, што је он одмах и учинио. Таквом одлуком трговци су били потпуно заловољни. - Међутим, избацујући (Островског из суда, они су га само [ош јаче привезали за књижевност, па је он наставио да им суди не више у малим и ниским собама Трговачког суда, не више пред неколицином слушалаца, ни Кроз судска акта, него кроз своје велико уметничко дело, које и данас, данас више него икад, слуша по позоришним дворанама милионска публика. Слушамо га и ми овде, у Београду, Новом Саду, Титовом Ужицу, временски удаљени деценијама од доба када је Островски подигао своју оптужбу против житеља влажне и мрачне „шуме“, које тамо где је некада расла- више нема, или против становника древног Замосковоречја, на чијим се руше винама данас дижу светле и ведре зграде радног народа Москве,

ОСТРОВСКИ И СЛАВЕНОФИЛИ 8 -

Али“ Островски својим обимним и разноврсним делом =— написао је он око педесетак позоришних комада — није захватио само трговачки сталеж. Крчећи пут себи и своме делу кроз ропска времена. „николајевске“ џи „александровске“ епохе — „николајевске“ и „александровске“ епохе — када су нездрави односи у војсци, подмитљивост чиновничког кадра, учмала бирократија, непросвећеност, јад и беда сељаштва, тривијалност и ситничарство_ поткопавали труле темеље царске државе — Островски се постепено упознавао и са осталим друштвеним редовима и уводио у њих, живе, истините у своје дело. -

У „мрачном царству“, како је револуционарни демократа Доброљубов — пишући о комедији „Сиротиња није грех“, једном од првих комада Островског —— назвао читаву стару Русију, у томе густом и крвавом мраку, у „влази и смраду апсане“, било је и жаришта светлости: „На тамној позадини „николајевске“ епохе засветлела су = како пише В. И. Стражев — имена Херцена, Тургењева, Гончарова, Островског, Достојевског, Лава Толстоја, СалтиковаШчедрина, Некрасова, Огарјова и многих других“: Чернишевског, Бјељинског, Доброљубова, Осветљавајући руску стварност ови истражитељи истине