Наша књижевност

_ Хроника Е- 473

сном концепцијом, што је реткост у нашем театру, скоро новина.

Концепција може бити и делимично погрешна, може бити и сасвим нетачна,

али она претставља увек нешто одзеђено. Према њој гледаоци одређују став.

(О њој се може дискутовати, јер претставља извесно схватање. Она се може нападати, јер заступа одређено мишљење. Она се може хвалити.

Сад неколико утисака о Клајновој концепцији. Она је донекле статична, усмерена првенствено ка мирном психолошком продубљавању, а, као целина, претежно носи песимистичке елементе. <

Који је главни задатак „Шуме“2 Главним задатком пишчевог дела Станиславски назива основу, „језгро“ дела. Главни задатак „Шуме“ пре би могао бити не „шума“ него: „Хоћу да изобличим „шуму“ !“ Оваква формулација главног задатка пишчевог дела — о којој би се, такође, могло дискутовати — одговарала би и захтеву Станиславског да задатке увек треба одређивати глаголом, који повећава активност стваралачке тежње. Ако би се могао усвојити као главни задатак овај активни појам: „Хоћу да изобличим „шуму“!“ — читав приказ комада добио би знатно у динамици (цео ансамбл тежио би само томе циљу), уместо психолошких нијансирања џи објективизације лица дошла би у први план оштра изобличења појава прошлости, коју је Островски насликао у садржајним и типичним генерализацијама, и, најзад, та изобличења, која, уствари, значе протест против заосталости, мрака, безакоња, раздерала би тамне засторе песимизма и унела у приказ више вере и оптимизма. ·

При оваквом главном задатку, којим морају бити прожети сви одломци и задаци, све роле, измениле би се у извесној мери и основне карактеризације личности. Можда би се највише променила слика имућне племићке Гур= мишске. У изобличавању шумских наказа показали би се сви њени ликови: пред својим суседима Гурмишска је добротворка, жена пуна милосрђа, која „строгошћу свога живота служи као украс целе губерније“; пред сиромашном рођаком она је деспот; пред кључарком Улитом она открива — јер је не сматра за људско биће — сав свој унутрашњи живот, сву своју похоту. И колико би се још појавило ликова ове жене који разголићују њену лицемерну природу! Насупрот тим многобројним ликбвима Гурмишске, при жестокој светлости која изобличује, израсла би још јаче, као клесана из једног комада, рељефна и грабежљива фигура осионог дрварског трговца Восмибратова, претставника кулака, који су у оно време приграбили земљу од сиромашних сељака, куповали је од непродуктивних племића (каква је и Гурмишска) и, задовољни поретком који влада у „мрачном царству“, могли за себе да кажу као што Восмибратов и говори: „Ја сам закон!“,

Студирајући текст драме и вршећи карактеризацију лица, редитељ Клајн узео је у обзир многе од ових компонената, можда џи све. Али, оне су остале у нацрту режије прилично разбијене, неповезане основном радњом, неусме- | рене ка основном задатку. У сценској реализацији та неповезаност донекле се и појачала, што је и разумљиво када се зна да др Клајн има несравњено веће искуство док је с књигом у руци, него кад се затекне на отвореној“ - сцени_

Под уметничким руководством др Клајна, који се свесрдно џи одлучно залаже да уведе у Београдско позориште рад по „систему“ Станиславског,