Наша књижевност

358 ; о Ењижевност

Рибаков. Да, да. Изволте... – Забјелина (улази и обраћа се Рибакову). Здраво, младићу. Ето видите каква ће вам бити ташта...

Маша. Мама, откуд ти та идеја г

Забјелина. То сам од тебе чула.

Маша. Па ти ништа не знаш. -

_ Забјелина. ја све знам. Мначе, зар би моја посета овде била могућна 2 Како је ружно код вас, младићу, колико ђубрета! Затим, _заштто Толика гомила новинар Кад прочитате, баците их. Рђаво саивите. Знам да се зовете Александар. А по оцу. -

Рибаков. Михаиловић. --

Забјелина. М—ја сам Михаиловна. Лидија Михаиловна. ја _све знам, Александре Михаиловићу. |

Рибаков. Зато ја ништа не знам.

Маша. Мама, молим те, не говори ништа!

Забјелина. ја ништа нећу рећи. Крајње је време, младићу, да дођете к нама.

Рибаков. Нико ме није звао.

Забјелина. ја то не знам. Трабало је да се сами потрудите и да већ одавно дођете к нама у кућу. (Маши) Данас та је отац видео с Александром Михаиловићем и он зна да си овде.

= Маша. [о не може да буде.

· Забјелина. А откуд бих ја знала да си ти овде 2

Маша. М шта је рекао г

Забјелина. Машењка, треба да пожуримо кући, Успут ћу ти рећи. А вас, младићу, позивам да нам дођете у суботу, око седам увече. -

Рибаков. У суботу, у седам увече.

Забјелина (опет се осврнула по соби). Соба: је лепа, али како сте је запустили! Рђаво живите. Довиђења! Маша, хајдемо (Излази).

Оибсков. Малша, па шта да радимо _

Маша. Радите шта хоћете... (Истрчи за мајком).

Рибаков. Никад нисам био толико уморан... Како би било да одем некуд, дођавола, да отпутујем из Москве 2

Завеса

СЛИКА Ш На ивици шуме

Чуднов. Зорице-мајчице, донеси нам лепо време. Господе, помолићу ти се, тако ми бога, помолићу се, |

Казанок. Чуднове, у зору ће бити магле. Ја то као из књи“ те читам. | ~

" Чуднсг. А небо је чисто, време ведро... Откуд ова магла... не разумем. Опет другу Лењину и меки неће успети лов.