Наша књижевност

У“ Часовник на Кремљу __ 35:

_ Кагамок. Неће. Сећаш ли се, зимус, када је Млић долазио да лови лисице, лов због вејавице ни онда није успео... Колико је сатиг Мора да ће скоро пет... – |

Чуднов. Сад ће пет. Него ти, Казанок, пођи на стражу, крај језера, а ја ћу да погледам где је Владимир Млић. Припази. Кавачок. Нисам дете, знам. _ -

Чује се песма.

Ко је тамог

Рибаков. Наш.

Кагамок. |Ње, ниси наш.

Рибсковг. Кад кажем наш, значи _ наш.

Каганок. (тој!

Рибткев. (Стао сам. Ти ниси наш. Рибаков. Него чији» Казанок. Туђ.

Рибаков. (Старче, спусти оружје, може да опали. Казаноск. Може.

Рибаков. Зашто ми нишаниш у главур

ааднок о си тим

Рибаков. Матроз. ;

Кагачок. (Одакле си лошаог

Рибаков. Из Москве;

Кеазанок. Ти си ухапшен.

Рибаков. А шта даљег

Казачок. Руке увис!

Чуднов. То је наш. То је друг Рибаков. Их, што си се обрукаог Па то је војник, морнар. Допутовао с ИМлићем.

Рибаков. Задржао сам се са шофером око аутомобила.

Чудмов. А ти њега ухапси... И. -

" Рибаков. Међутим, ја имам маузер, а он неку просту стару пушку. Али стража је стража. Усто, није од оких плашљивих. Добро је што тако чувате Лењина. |

Казанок. Кад си наш, онда си наш. Мој је посао _ да испитам. Немој се љутити. |

Рибаков. Па ја се и не љутим.

Казачок. Не љутиш се, а фрхтао си на мене. ;

Рибаков. Па како да не фрхћем кад си ме ухватио за прса!

Казанок. Такав ти је посао. Што си зграбио, то и држи. ја сам сада стражар, државни човек. Збогом! (Одлази).

Рибаков. А гда је Млићо Е

Чуднов: Отишао на језеро.

Рибаков. Сам“

Чудтов. Не брини, свуд наоколо поставили смо“ стражу. Седа. Одмах ће и чај бити готов. Само је мој од мрквица, на шта.