Наша књижевност

Часовник на Кремљу - 363

Лиза. Лењин и тата.

Ана. Сами

Лига. Сами. -

Ана. Значи, наши га сељаци нису познали. Е, благослови, господе. Ти стани крај врата. Гледај шта ћеш да принесеш, а шта да прихватиш. Покриј се марамом, не ваља тако.

Лењин и Чуднов улазе.

Чуднов. Ово је моја стара, Ана Власјевна.

Лењин. Здраво!

Чудног. А оно ми је снаха — Лиза.

Лењин. Добро јутро!

Ана. Шта сте донели из ловар

Лењин. Ништа, замислите! Ми смо тако славни ловци да нам за фунту дивљачи тргба фунта барута.

Чуднов. Зашто да себе без разлога оптужујемог Навукла се магла — права беда. Никад нисам видео такву блесаву маглу. Као да је све јорганом покрила. -

Лењин (почео да се свлачи крај врата). Чија је ово пета > (Приметио "децу на пећи).

Ана. Па, ето... збунили се. -

Лењин. Ко је тамог Де-де, друже, изволите овамо! Гле, молим те, вас је ту двојег Изволите овамо обоје!

Стјрика. Бако, да сиђемог.

Ана. Силазите... (Лењину) _Умазани су као ђаволи.

Лењин. Не мари. Како се зовеш"р

Стјоџка. (Стјопка. =

Летин. Стјопка... А зашто не Стјепан

Стјопка. М Стјепан и Стјопка. —

Лењим (Марусји). А тиг

Стјешка. А она се зове Марусја. “

Лењин. Зашто ти одговараш уместо њег

Стјрика. (Она се плаши.

Лењин (Марусји). Ти ме се плашише

Матеја (весело). Не.

Лењин. Не плашиш се, а попела си се на пећг

Стјоика. Нас су од Лењина сакрили.

Лењин. Е2 А ево дошао Лењин.

Стјррика. Где јер

Лењин. Ево гаг

Стјошка. Е, да!... Ти ниси Лењин.

Лењин. Зарг Па ко сам јаг -

Мађругја. Ви сте просто непознат сељак, дошао у госте.

Стјоџка. Лењин баш није такав.

Летњим. Него какав"

Стјоика. Погледај његову слику па ћеш видети.

~ ~