Наша књижевност

366 | 4 Књижевност

Рибаков (улети). Погодио сам! Гри сам птице погодио! (Показује патке.) (Сачекао сам ветрић са поља и нисам се преварио. Кад је дунуо ветар, сва се вода открила. (Чуднову.) Ето ти твоја магла!

Лењин (ожалошћено). ихоне Ивановићу...

Чуднов. Признајем, Владимире Млићу..

Лењин. Патке... Праве дивље патке. Нас двојица смо филогофирали о узроцима магле, непогода и осталих стихија, а он је пуцао и погодио.

Ана. Па како ти — ловац! Обрукао си се.

Чуднов. Не говори, стара. А вама, Владимире Илићу, колико могу да разумем, сада није било До лова.

Лењин. (зачуђено). Зар

Чудноз. Мени се тако учинило.

јењин. Зар вам се учивилог А можда је то и истина. Данас сам био веома лош ловац, друже Рибакове, али зато... (Не доврши.) Зато сте ви — јуначина... А мисте ни ловац, него морнар.

'Рибаксв. Па шта је, изгледа да сам вас све онерасположио:

Лењин. Наравно, онерасположили. Па који се ловац не би онерасположиог (ачекали сте ветрић с поља и доскочили старим ловцима. Погледајте, Тихоне Ивановићу, дивне патке! Склоните их, да их мачке не зграбе.

о

Звони на узбуну:

Звони на узбунуг На узбуну...

Ана. Па то Казанок није могао да се уздржи.

Чуднов. Ах, Ђаво, баш је ђаво!

Роман. Е, сада се више ништа не може учинити. Цело се село дигло.

Лењинч. Ако је тако, поћи ћемо и ми. Ах, звонар, звоном ме је огласио! Зато и јесте звонар, наравно. Друже Чуднове!

Чуднов. Штар

Лењин. је л да се немирно живи с бољшевицима 2

Чуднов. Немирно, Владимире Илићу.

Лењин. Ко ће их знати шта ће сутра да измисле!

Чуднсв. Право "кажете, Владимире Илићу.

Лењин. Треба, друже Пао ве, бити узнемирен и друге узнемиравати, иначе смо пропали, прогутаће нас. Хајдемо, другови, на улицу, јер ће он у свом одушевљењу сву звонару разнети.

Завеса СЛИКА У Кеј код Кремља Рибаков. АКО без догледа нађем Марс,, овда — да... Ако не

нађем, онда — не Тросјакиња. Каваљер! Почасти убогу старицу цигаретом,