Наша књижевност

367

Часовник на Кремљу

Рибаков. Мзволите. -

"Просјакиљра. Хвала вам, млади каваљеру. (Оде).

Оибаков (пева). „Волим балтиска пространства више него живот свој!"

Долази Лењин.

Владимире Илићу...

Лењин. Саша Рибаков, шта ви ту радите"

Рибаков. Па како то сами, без пратње“

Лењин. Побегао сам од њих.

Бибаког. Како сте побегли од њих»

Лењин. То вам ја нећу рећи. Го је тајна старог конспиратора. Имао сам, видите ли, веома дугу седницу и сада сам се сакрио да. мало прошетам. Моја појава овде је, такорећи, оправдана. А ваша“ __ Зашто ви сам самцит у поноћ бројите звезде“

Рибаков. Бројим... Не поричем.

Лењин. -Заљубили сте се, друже Рибакове»

Рибаков. Заљубио.

Лењин. Хајде да прошетамо заједно. Сурозо је наше време, страшно, сада као да човеку није до љубави, али немојте се "плашити. Волите до миле воље, кад вас је то већ снашло. Само хоћу да вам дам један савет. Немојте са трудити да волите на нов начин. Волите по старом, друже Рибакове. Чуо сам за те нове односе. Засад још, сем гадости и распуштености, ничег другог од њих нема. -

Рибаков. Гадости сам и ја виђао.

Лењин. јесте ли читали како је Чернишевски волео г

Рибаков. Нисам.

Лењин. Е, братац мој, онда ви уопште ништа не знате: А. је ли лепо волети, је ли дивно то осећање 2

„Рибаков. Да...

Лењин. М још један савет да вам дам —- не верујте Колонтајки и њеним проповедима о слободној љубави... (Одлази).

Рибаков оде за Лењином. Долазе три трамвајска радника са колицима: Брадати, Старији и Помоћник.

Старији. Осветли. Да прегледамо како овде стоји ствар. Пале фењер и лупкају по трамвајским шинама. Можемо даље. - Долазе Лењин и Рибаков. Помоћник. Погледајте, Лењин!

Брадати. Видимо га и без тебе. Познао си га па" ћути. Треба. бити опрезнији.