Наша књижевност
338 = - Књижевност
беду демократских народа на чијем је челу стајала, стекла је бе– смртну заслугу за одбрану националне слободе и независности нападнутих народа. А управо после те највеће потврде праведности Октобарске револуције и њених тековина, империјалистички егзекутори и гласноговорници покушавају да подгреју већ давно раз=
голићене клевете.
Пре три деценије, док су протагонисти светаког империјали– зма настојали да, свим могућим средствима интервенције, онемогуће победу социјализма, и првој слободној земљи радног народа наметну још теже окове од оних које је занавек стресла, „интелектуално независни“ гавранови прорицали су земљи социјализма неуспехе, сломове и пораз. До другог светског рата трајало је то грактање, до другог светског рата, који је пресекао трећу победоносну пјатиљетку совјетског народа. | овом рату, по рачуници неких западних „бранилаца демократије“, Совјетски Савез је имао да се искрви, изнури и постане објекат туђих комбинација. А после авог рата ланац империјализма прекинут је још на неколико места. Револуционарна теорија, поткрепљена искуством социјалистичке праксе, омогућила је да и народи неких других земаља својом вољом остваре поредак достојнији народа и човека, да се отргну од зависности империјализму. То су народи који су остварили. циљеве антифашистичког рата, циљеве које су гарантовали сви велики савезници у рату против агресора. Званични претставници неких од великих учесница у антифашистичком рату и сувише су се пожурили да порекну и издаду те племаните циљеве, да прекрше властите обавезе. Утолико више расте углед Совјетског Савеза, који ве једини не меша у ствар суверених народа, а брани њихова права. Док 15дНи. одговорни, крше своје обавезе, из табора „западне демократије“ почиње нова харанга против комунистичке опасности, и, нимало интелигентније — 0 још неоригиналније од Гебелса, · плаћеници вичу 0 ,„тоталитаризму . Туђи демократским масама својих народа, пропагандисти доларског империјализма, са разним сателитским варијантама, усуђују се да поричу демократичност оној онази и оним снагама које су у овом рату против фашистичког нападача спасле демократи у, спасле и опстанак оних народа у чије име, без права а по налогу доларских господара, вичу нови хушкачи. Но уколико је харанга хис-мастерс-војс-певача глупља у безочности, уколико се више помаља бесна а још једном порођеног