Наша књижевност

Тридесет година спасоносних за човечанство : ; ; 899

империјализма, — утолико више блиста пред народима света Совјетски Савез, утолико јаснији постаје значај Октобарске револуције за спас човечанства од порсбљавања, за независност и сувереност народа који се боре за слободу.

„Западна демократија и „источни тоталитаризам - — мистификација која потсећа на Розенбергов „Мит двадесетог века“. Тај мит је низ народа, доскора великих земаља, већ платио орозавањем на ранг полуколонијалних или доминионских народа. А народи над којима нема угњетачке класе, народи који сами, једнодушно, управљају својом судбином и зато хоће мир, народи који не продају и! не издају своју независност и сувереност, ти народи су по розенберговако-волстритској митологији — „тоталитарни . Помоћ остатцима, фашизма, потстицање жаришта фашизма маскира се борбом против комунизма, — а фашизма, после многих правних цепидлачења, ваљда није ни било. Све отворенија диктатура у властитој земљи, Еве ОВО Ица нестрпљивост према осталим земљама назива се „демократијом , а по тој „дијалектици главне капиталистичке ,слободе — слободе експлоатације и порсбљавања фраза о „диктатури примењује се на стварну демократију. Не треба имати нарсчито памћење па се сетити да је и Гебелс говорио о диктатури, али не у вези с Немачком, него у вези са Совјетаким Савезом.

Што више пароле једних личе на друге, кас што им и пракса мора да личи, све очитије је и раније заосталим масама ко заиста брани праведни мир у свету, ко заиста брани права 72004 на независност и сувереност.

Совјетски народ први је од свих народа постас господар над самим собом и над историјом, народ који је занавек збацио прикривену или отворену диктатуру експлоататорске класе, „слободу“ велепоседа, трустова и банака, народ који је свету покавао могућнеост прелаза из класне преисторије у људску историју, народ који диктира средствима производње и будућисшћу. Јер, захваљујући диктатури пролетаријата, проглашеној пре тридесет година у тадашњем Петрограду, у Совјетском Савезу већ давно нема класних супротности, и пролетаријат је добио нов смисао. Трудбеници града и села, радници, сељаци и совјетска интелигенција, једини су господари. Народ-господар творац је и власник матери јалних и духовних добара. > -