Наша књижевност

340 = 5 Књижевност

У Лењинграду стоји Смољни, као јединствена зпрада-споменик. Стоји, заједно са црквама које су допуњавале институт за васпитавање племићких девица. Цркве су сад музејске вредности, које је оовјетаки поредак сачувао кроз сва пустошења империјалистичке интервенције у доба рађања Републике, и кроз сва дивљања фашистичких нападача у последњем рату, када је СССР био нада и узданица човечанства, првоборац на челу учесница антифашистичког рата. Ту, у овом институту, који је сада пословна зграда Партије, а и реликвија Октобарске револуције, радио“ је пре тридесет година штаб револуције. Нова епоха се није симболично родила у тренутку када су топови крстарице „Ауроре“ опалили прве метке у Зимски дворац. Нова епоха се стварала ту, у Смољном, у заводима и фабрикама, на улицама, на фронту и у сеоским совјетима, — у авестима и срцима људи. Она је већ живела у списима Лењина и Стаљина, предвиђена у списима Маркса и Енгелса, она је добијала тело кров две претходне револуције, она је била оваплоћена у активним, организованим масама. А ови људи у Смољном држали су полуге историје у рукама. Они су први у историји свесно управљали историјском нужношћу, потчињујући стихију законима, они су масе већ прожели идејом социјализма, кроз свесне и организоване масе учинили ту идеју материјалном снагом. Човечан и близак свима _ радним и борбеним људима, очински брижан према појединцима чак и кад се радило (0 свему уопште, Лењин је ту извршио оно што · нико у историји није извршио: активно применио на друштво закане извучене из друштва, стопио крилату теорију и неумољиву

праксу, осмислио праксу а материјализовао теорију, учинио свест

организованих маса снагом која мења материјалне односе у друштву, учинио те масе господарем историје и утемељивачем јасно виђене будућности.

Уз њега, нагнут над научно непогрешни план онога што се врши и онога што ће бити, над план који је рачунао и са стихијним _ елементима, — стајао је Стаљин. Први пут је једна нова историјска

епоха настала сведно, по научним законима, уз научно засновану машту. Први пут се свест извршилаца подударала са законима историје.

Ко је тада, док је још беснео империјалистички рат, а Русија пламтела од унутарње борбе, довикнуо „свима, свима“ паролу: „Мир » Бољшевичка Русија. А на кога су тада кидисале све, па и