Наша књижевност

378 Књижевност

ја нисам викао, нисам се разјарио, само сам рекао да сте 5 · Забјелин. ја сам вам рекао истину, господине мој.

Рибаков. Бесмислицу, а не истину! Ја сам вама рекао истину, а не ви мени.

Забјелин. Чекајте! Да сам ја беспослен — то је неистина.

Рибаков. Неистина. _

Забјелин. Да сте ме одбацили као стару, непотребну ципелу — то је такође неистина 2

Рибаков. Неистина. —

Забјелин. (Онда ево шта... онда, господине, одлазите одавде... Нисам вас знао и нећу да вас знам!

Рибаков. А ја нећу да одем!

Забјелин. А, тако дакле... Заборавио сам да ми можете реквирирати стан.

Рибаков. Нисам дошао да реквирирам.

Забјелин. Останите! Ја одлазим!

Рибаков: А ја вас не пуштам. Мени је смешно што се љутите. Ло мом мишљењу, ви сте — дивљак.

Забјелин. Дивљак»

Рибаков. Дивљак.

Забјелин. М ви сте дошли да ме просвећујете 2.

Рибаков. Па шта сте мислили» Свакеко!

Забјелин (смеје се). Напаст... Господо, ол ме је просто освојио својим наивним самопоуздањем. Е, какав клипан! Он хобе да "просвећује! Слушам вас, друже мисионару! Просвећујте!

Рибаков. Морао сам у разним дивним местима да успостављам совјетску власт. Једном сам освојио неки град, дошао у општичску управу, конфисковао касу, а у општинској каси нашло се свега две копјејке. Са двема копјејкама отпочео сам совјстеку власт. |] ја сам у том богоугодном граду сазвао сву крупзу, средњу ни "ситну буржоазију у позориште, а на позорници поставио митра-

ез и часовник.

Куварица (улази). Дошао претседник домкома.

Забјелин. Сам"

Куварица. Не, није сам.

Забјелин. Није сам |

Куварица. С њим је неки војник... љутит!

Претседник домкома учестано.куца на полуотвосена врата. Чује се његов глас: „Могу ли да уђемо"

Забјелин. Можете, можете... Улази Претседник, за њим Војник у војничкој униформи оног доба.

Претседник. Грађанине Забјелине, ови су лично дошли по вас. Забјелин. (Одавно чекам. Војник. Ако вам није тешко — пожурите!