Наша књижевност

Часовник на Кремљу - – 379

Забјелин. Одавно сам спреман. Војник. Изволите. Забјелин. Тренутак само. (Жени) Збогом.

Забјелина даје мужу завежљај, прекрсти га.

_Е, ја одох. Војник. Аутомобил чека у дворишту. Забјелин. Разумем.

Забјелин и Војник одлазе.

Забјелина. Антоне, не може тако!... Антоне... Не пуштам га! Поведите и нас! Поведите мене! А налогро Вратите претседника!

Претседник се враћа.

А јесу ли вам дали налог

· Претседник. Не сумњајте у то. Све је чисто и исправно, нема грешке.

Забјелина. Ето, Машењка, сад смо сироте.

Рибаков. Извините, молим вас. ја сам стекао други утисак. По мом мишљењу Антон Ивановић није ухапшен.

Скештимар. Зашто су га одвели и куда, дозволите да вас питам > -

Рибаков. Не знам, грађанине, куда и зашто. Нема смисла нагађати. Маша, хајдете за мном. Можда ћемо успети да нешто сазнамо. Ако су га ухапсили — рећи ће.

Маша. Мама, ја идем. Мама, не плачи.

Рибаков. Зботом. Довиђења, Лидија Михаиловна.

Рибаков и Маша одлазе.

Оптимиста. Никад нисам видео како хзатају људе. Мислио сам да то раде друкчије.

Завеса

СЛИКА УШ Лењинова соба за рад у Кремљу. Седе Лењин и Ђержински, Лењин ради за столом. Затим звони. Улази Секретар.

Лењин. Замолите инжењера Забјелина да уђе.