Наша књижевност

386 = - = У Књижевност

Часовничар. Какви услови! Ја сам први часовничар на свету који треба да научи часовник на Кремљу да свира „Мнтернационалу“.

_Лењин. Али следовање вам неће сметати

Часовничар. (О, да, следовање ми, свакако, неће сметати. Хвала вам на налогу и на поверењу. Извините што сам збуњен... Идем на кулу. (Изиђе.) —__-

Стаљин. Категорије, слојеви људи...

Лењин. (Све је то тако. Дакле, хоће ли инжењер Забјелин _ кренути на радг

Ђержински. ја мислим — хоће,

Стаљин. Хоће, наравно. о

Лењин. Тргбало би што пре покренути такве медведе, стотине њих су се сакрили. - 5

__Стаљин. Покргнућемо_их, Владимире Илићу. Лењин. Треба што пре, што брже.

Стаљин и Њержински одлазе, Лењин хода по кабинету, затим седа за сто и ради.

Завеса

ТРЕЋИ ЧИН СЛИКА 1Х

У радној соби Забјелиновој, исте вечери. Иста лица, сем Забјелина, Маше, Вибакова, |

Скептичар. А ја вам кажем да нам је била дужност да проверимо налог за хапшење. Е

Забјелина. Проверавао или не проверавао, мени неће бити лакше. Резултат је исти. 5

Затлашена дама. Никада, чак ни на самртној постељи, нећу заборавити ово језиво вече. Да ми се ово све јавило у сну, ја бих скочила и почела да вичем. А овде, на јави — просто дошли, ни речи нису рекли и одвели. |

Скептичар. Сада ћу читав месец дана патити од несанице. Чак ни патентиране америчке таблете неће помоћи. Хајдемо кући. Ти се сва тресеш.

Забјелина. Чекајте, сад ће се вратити Маша.

Куварица (улази). Лидија Михаиловна, кућа је, изгледа, опкољена. Гледам са оног прозора — војници. Са овог — опет војници. Заплашена дама. Угасите светлост. -

Оптимиста. Војници... (Гледа кроз прозор.) То су обични војници. Скептичар. А ви мислите да ће по нас послати необичне војнике 2