Наша књижевност

387

Часовник на Кремљу

Оптимиста. (Они стоје и нешто чекају.

-Заплашена дама. Преклињем вас, угасите светлост!

Скеџтичар. Али у помрчини биће ти још страшније.

Дама с везом. ја се ничега не плашим, али такође сматрам да би било боље угасити светлост и запалити жижак. Лидија Михаиловна, имате ли томболу»

Забјелина. Томболуг Заштог - |

Дама с везом. За случај да дођу и почну испитивати. А ми играмо томболу. |

Оптимиста. (Само не треба клонути духом! Томбола — добро, томбола! Донесите томболу! __ -

Заплашена дама. Али угасите светлост! -

Забјелина (куварици). Прасковја, донесите теглу с фитиљем, (Гаси светлост) (Одмах ћу донети томболу.

Мрак. Ћутање.

Дама с везом. Ја мислим да треба играти у паре. Заплашена дама. Какве паре! Немогућно, па то је коцка! Дама с вегом. Е, онда у орахе!

Скентичар. А откуд нам орасир

Дама с везом. Наћи ће се код Забјелине.

Улази Забјелина. У рукама носи светиљку и томболу.

Ко ће да објављује бројевег Поделите картоне. Лидија Михаиловна, имате ли орахаг -

Забјелина. Ах, мили моји, мени није до ораха!

Заплашена дама. Дајте ми врећицу. Ја ћу објављивати бројеве.

Забјелина. (Свакога тренутка треба да стигне Маша. Мислим да ће она нешто сазнати,

Заплашена дама. Двадесет два... шест... двадесет један!

Куварица (улази). (Сад стоје прекопута. Мора да су љутити,.. Гледају у наше прозоре.

Забјелина. Прасковја, погледај кроз прозор трпезарије... Ако дођу, ргци да имамо госте.

ви. Никако!

Забјелина. Не. Боље не говори ништа!

Заплашена дама. Четрдесет три... Двадесет шест...

Оптимиста. Добио сам!

Заплашена дама. Тринаест... шездесет један... осамдесет један...

Куварица (улази). Ништа, отишли су даље... (Приђе прозору.) Не... Ту су. Зауставили се на углу.

Скештичар. С пушкама»

Кувгарица. С пушкама.

Скептичар дуне -у светиљку. 26“