Наша књижевност

386 - - Књижевност

Заплашена дама. Два.. један.. Неко иде! Не могу више! "јеко корача. овамо! Упалите светлост!

Пали се светлост.

Забјелин стоји у вратима.

Забјелина. Антон!р

Сви. Антон Ивановић!»

Забјелина. Ти!2

Забјелин. ја.

Забјелина. Антоне.. Па што стојишт Седи, молим те, седи, мили мој Антоне Ивановићу! Маша! Па где је онаг Ах, све сам заборавила! Па што стојиш, Антонер Дај да те пољубим! Мили мој Антоне Ивановићу! (Загрли га. Плаче.) -

Забјелин. Не плачи.

_ Забјелина. (Опрости, мислила сам да си погинуо... Руке су ми се одузеле. Само један добар човек није изгубио главу...

Забјелин. Па ко је тај добри човек

· Забјелина. (нај матроз који нам је дошао.

Забјелин. "Матроз!... Тај не губи главу.

Забјелина. Какав је тежак облак прешао преко наших глава, господе! Па шта је билог Грешкаг

Забјелин (с нарочитим значајем). На то питање морам сутра дати одговор. -

Забјелина (вагледа га), Лице ти је чудно. (Страшно си узбуђен, Антоне Ивановићу. Где си биог Где си биог

· Забјелин. Не сећам се.

Забјелина. М увбуђен си, и некако весео, и опет твој стари

начин понашања. „Не сећам се“. Ничег се не сећаш, ништа ниси

видео.

Забјелин. Видео сам како ми се тле измиче испод ногу. (Скептичару.) Ооо ми је у току целе године крв пио на памукг Де, ког Ухапсили мег! Они познају Забјелина! Смислили да ме стрељају, па нису, јер један је Антон Забјелин на свету. Шта ме гледате 2 Зар не личим на самог себе» А шта је то... личити на самог себег

Забјелина. Антоне, па твоје алегорије нико ке може да разуме.

Забјелин. Не бој се, он ме одлично разуме.

Забјелина. Реци, где си биог

Скештичар. Куда су те одвели»

Оштимист. Био си отсутан равно три сата.

Забјелин. Не три сата, већ три године.

Забјелина. Опет... алегорије, загонетке 2

Забјелин. Поставили су ме за фелдмаршала и ли да освојим Индију!

Маша | (улети). Тата! (Приљуби се уза љ.)

Забјелин. Ни ти немој плакати... А како ти бије срце... Жао ти лудог оцаг Волиш гар

На