Наша књижевност

Часовник на Кремљу " | 393

Рибаков. Покажите.. занима ме. -

"Маша (пружа му легитимацију). Изволите.

Рибаков. Треба боље припазити на фотографију за личну карту. "(Откида фотографију.) -

Лака борба између Рибакова и Маше.

Маша. М није вас срамота

Рибаков. Не, није.

Маша. Па шта ћу ја да радимо Добићу укор. Опет тај ваш киклопски стил. О

Рибаков. Оставите ми времена, па кад доспем до тог вашег киклопа, разговараћемо и о тој теми, (Навија грамофон).

Маша. Реците, куда путујете >

Рибаков. Рекао сам.

Маша. То није истина. Нећу грамофон. Сад не треба.

Грамофон умукне.

Рибаков. А ви (ћете га узети, сачувати > Маша. Сачуваћу га.

Рибаков певуши песму.

(Саша, зашто сте ми казали неистинуг Ви ме не волитер Рибаков. Волим... пен

Звони телефон,

Овде Рибаков. — (Оштар, војнички стил.) Разумем,.. разумем... разумем... (Оставља слушалицу.) Маша, овог тренутка морам да кренем на своје Место.

Маша. А ја вас не пуштам. (Закључа врата).

Рибаков. Машапа ви сте говорили да такав поступак сасвим мени приличи 2 7

Маша. (Само за тренутак не пуштам. још не верујем да одлазите. Говорите ми неистину, какав службени пут! Видим ја. Али управо у овом тренутку сте ми тако неопходни. Мој отац се налази на великој прекретници, па се бојим да ће опет направити неку збрку. Обећали сте ми помоћ, били сте ми ослонац, без вас ја...

Рибаков. Не плашите се за оца, сад он неће направити никакву збрку. Не ја, него Владимир Илић му неће то допустити. Ах, Маша, Маша! -