Наша књижевност

394 ; = _ Књижевност

- Телефон звони, Чекаћете мер Маша. Знам, вратићете се.

Пољубе се. Ех Телефон звони све док Маша не дигне слушалицу.

Рибаков. Маша, ргците да сам већ отишао. (Оде). Маша (на телефону). Чујем... Да, комесар Рибаков је отпутовао.

Завеса

_ СЛИКА Х! · – Велика дворана за седнице у Кремљу

Лењин и Стаљин над Забјелиновим рефератом, за столом.

Лењин. Почели смо, положили први камен величанствене зграде, коју још нико. не види, која је упоаво фантастична.

Стаљин. А“ стварно ргална, Владимире Пе

Лењин. Да, да, реална, видим.

Стаљин. Отворено да кажем, увек сам се од вас учио стрљењу, да кап по кап скупљам корист за револуцију.

Лењин. Не, ја сам страшно нестрпљив, бесно нестрпљив. [10некад толико мрзим троме, споре, лене људе, да ми дође да их млатим штапом, батином. Часна ргч! Али у извесним случајевима мора се имати ђаволско стрпљење, да сз чека, да се чека. Коме је у историји било теже него нама 2 (После краћег размишљања.) По мом мишљењу, ником. А реферат је добар, веома добар.

Стаљин. А мане Забјелин дошао је први пут овамо са

завежљајем.

Лењин. Замислите, ја таквог човека не бих поштедео, а Фемикс се заузео за њега, каква паметна глава. Упоран је, смео, — говорим о Забјелину.

Стаљин. Смелима, кажу, бог управља. Ја верујем у народну мудрост.

Секретар (улази, реферише). Дошао је инжењер Забјелин. Моли да га примите.

Стаљин. У добар час. Замолите га да уђе.

"Секретар излази.

Забјелин (улази). Молим да ме извините. Тешко ми је наћи форму како да се помашам, с обзиром на моје жалосне демонстрације .