Наша књижевност

398

Књижевност

спомен наших сила, знамен наших моћи, наших радних дана, наших радних ноћи.

"И не питај више:.

откуд снага она

која ново гради,

старо руши, брише;

снага наших снага,

снага милиона»

Откуд многе руке, - руке голоруке,

о које се слама

челик и бетон;

руке које грле,

__ руке које зову, „руке које хрле

кроз тмину, у рову, кроз ноћ и кроз дан» Откуд воља вољна,

јака, добровољна, —

откуда елан»

И не питај више; да ли ме привлачи, да ли ме привлачи звук јесење кише или звекет гвожђа као звекет орме, кад у бесном трку, усред зимске буре, танке санке јуре

и леди се дах»

Да ли волим драгу или нове норме; да ли рада буку

и олује хуку;

ил тишину благу;