Наша књижевност
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
400. Књижевност
отаџбином целом: нигде нећеш бодре и снажне лепоте нигде нећеш наћи ти у свету белом!
Зато — волим воде кад с пролећа груну; ускипело море, бродове кад броде; тишину над пољем када се заљуља;
из сеоских бапа дим када покуља; сакривено сунце у облака руну;
глас овчарских звона, оштрину озона. Волим када звезде по небу се оспу; када липе цветне мирис цветни проспу; завичајем када
коњи лаки језде. Волим младу врбу када пуца, сочи; дугу кад разапне свој напети лук. Волим тамне очи, тамне очи драге
и њен вити струк. Волим кад се жито пољем заталаса; оштрих, бритких коса рески, бритки звек; песму завичајну, песму у пб гласа, хармонике јек. Волим наше јутро, наше подне, вече;