Наша књижевност
406 ПИ Књижевност
Али једном, о божићном растусту, када је у Сремске Карловце случајно наишло путујуће позориште, оставила је исто тако случајно и Емилија своју Вишу девој ачку и свој удсбни живот у родитељском дому, да би пошла непознатим путевима тога путујућег позоришта, јер је заволела Петра Андрића. -
Заволела је Петра када је видела његовог Ромеа, који је био осветљен — не петролејским лампама са рампе него, за њу, месечином с неба, а затим и Карла Мора, који је говорио тако човечно и мушки. И без костима, у обичноме цпрноме, сомотскоме, свилом оперваженоме капуту, с великим велурским шеширом, Петар Андрић је дивно изгледао и на улици. Код њих је он био на ручку и на конаку, јер су се прве арпске породице у Карловцима овога Божића отимале која ће узети глумца у госте.
Отишла је с њим невенчано. Венчали се тек сутрадан у Земуну. Родитељи су хтели да туже попа. Она је Петра волела поштено, ма да је за скоро целу породицу, а за Сремске Карловце скроз, од Ро: вина до Белила, важила као најгора покварењуша,
Породица се плашила ла због Емилије није пала велика љага и на Јелену. А већ је старија Јелена била у годинама за удају.
Срећом, нашао се утом проводаџија.
Др Јанковић, срески лекар из Ћуприје, школски друг Анђелићев, кумовао је једној удавачи из Сремских Карловаца, одакле је и сам био родом, А када је идуће године ишао на крштење, просто се заљубио у једну младу рођаку своје куме, у ту Јелену Илићеву, која је носила ону љагу своје сестре. Држао је дете, али је једнако мислио 0 њој. Био је, међутим, оно што се зове убеђени нежења. Бар тога дана, јер убеђене нежење обично доцкан мењају своје убеђење. Сетио се онда свога пријатеља у Варварину, који између ових неколико кућа живи сем самцит, Као сваки добар човек имао је племенито осећање да је веома пријатно давати И он је решио да ономе курјаку у Варварину, др Анђелићу, дарује овај цвет, ·
Анђелић се скоро увредио када му је колега Јанковић из Ћуприје овај проводаџилук предложио:
— Просто да ти тај цвет узаберем и да ти га поклоним,
= Како то мислиш
— Не разумеј ме погрешно. Верујем да то неће дуго трајати“ друкчије ће бити сутра, још друкчије прекссутра, али данас су жене као цвеће у башти које чека да неко дође, па да га узабере;