Наша књижевност

408 5 А - - Књижевност

па је њој, док су још били вереници, описивао Варварин црњим него што је, али она је од Ћићевца до Варварина видела само лепе пределе и њој труцкање није нимало сметало, а у Варварину је. уживала у кућицама, кошевима, чак и у прљавој деци, која су плашљиво вирила иза плота. = Ја

= Знаш ли да је лепо село Кад бих умела да сликам!.._

- Уосталом, Јелена је од куће донела лепо васпитање.

Нежта, блага и проврачна као леп плави пастел, донела је од куће и туберкулозу.

Било је то страшно: за доктора Анђелића када је његсв прворођени син Јован умро јсш у колевци. |

Сви су се добри сељаци чудили како то да њиховом доктору умре првенац. Само неке бабе као да су ликовале: -

= Није га донела на кад! А звали смо ЈЕ.

Отишао је доктор у Београд. Својим колегама испричао случај. Тада се још мислило да се свака туберкулоза лечи на мору. Што је већина од тих болесника тамо умирала, сбјашњавало се-тиме да су доцкан отишли на лечење,

Био је почетак десете деценије прошлста века. У Београду је „расписан конкурс за лекара Српске гимнази је у Солуну. Др. Миливоје Анђелић конкурисао је и добио то место. Био је срећнији него икад.

Отпутовао је с Јеленом прво у Цариград. Требало је да нострификује диплому, да му цариградски лекари потврде да зча медицинско знање стечено у Грацу. Испит је био на тураком или фран= цуском. Он није знао много француски. А Јелена, која је француски учила у Вишој девојачкој, а наставила у Варварину сама да учи из књига, радила је с њим по неколико часова дневно, па послетога вадила још и медицинске термине из речника. |

Радооно је гледала како он због ње буба те речи („И турски ћу научити!“ шалио се он). „И само за тих кратких пет недеља колико још има до нострификације.“ 1 Е

· Диплома је нсстрификована, Ив Цариграда долазе у Солун. Био је сада лекар гимназије, лечио ђаке и македонску сиротињу, а она увек с профедоркама, од којих свака има одређенога дана жур, те је скоро свако послеподне тиме ичпуњено, док се упролеће, лето и јесен пре подне иде на купање. Школа је била на самоме мору, у Новоме Солуну, с дивним погледом на Олимп. Добри доктор Миливоје Анђелић имао је муке: да се одбрани не. само од

«