Наша књижевност

410 Књижевност

Било је опет лето. Докторка и професорке пп ле су на плажу. Само, Јелена се сада журила с купањем да Душан не пропусти ниједно дојење.

Напредовао је лепо, све до једног дана, кад је изненада почео да куња, а неколико дана доцније умро.

· Баш тога дана када је умирао Душан, Емилија је са својим путујућим позориштем пуким случајем била у Солуну. Не баш пуким случајем, јер је њен зет др Анђелић и довео позориште у Солун. – О

Кућа Анђелићевих | у Солуну личила је на имућне грађанске куће оног времена, у којима се удобност породице показивала не_" удобним ситницама од порцелана и метала и намештајем који се брисао по пола дана, а целог дана био прашњав.

Претстава је одржана исто вече када је умирао Душан.

Он је лежао на столу, с кога је Јелена склонила све розенталоке ђинђуве. Имао је осам месеци. Мајка је седела пресамићена над сточићем, на коме су до малопре били они њени бижуи, а мртво дете је изгледало бескрајно лешше од авих тих порцеланских лепота. Лево је седела она, десно је горела воштаница. Дете, с пуним обрашчићима, полуотворених усташца из којих су вирила два зубића као код оне лутке која само чека да је подигнемо па да отвори очи, било је тако лепо. И цела та слика са дивним и као заспалим дететом није била ни језива ни страшна, није била соба мртваца већ заиста нешто лепо, али бескрајно тужно.

Јелена је двоструко боловала: за својим сином је плакала, бришући сузе да је Миливоје не би затицао увек уплакану, а кашљала је суво, уздржавајући узалуд кашаљ пред њим.

Др Анђелић замолио је старога солунскога лекара Михалакиса да види шта је то с Јеленом. -

= Колега, рекао му је др Михалакис, бежите из Сал ли Ја сам практичар, нисам теоретичар. Не умем да правдам своје мишљење неким научним, вешто написаним радом. Али ја видим како овде на сунцу, на мору, умиру наши тешки болесници, не само Солунци, него и они који су дошли да се лече од туберкулозе. Спасите је! Вратите је у Србију! И нађите неко планинско село! То мало, срп= ско, сиротињско село биће за вас већа А него Солун, већа срећа него цео Цариград. .

_ Беки од, других а. "кад се др Авђелић с њима даље о томе саветовао, рекли су му да Михалакис говори тако због тога да би