Наша књижевност

· Једна породица у доба смене векова и : Е 415

ујео њих шесторо. Прекосутра, када је позван у Прилике, заборавио је сасвим на Дифуров реферат.

— Миливоје, говорила је она мужу. Ово ће бити мој четврти порођај. Ја нисам луда, ја ценим медицину и нисам сујеверна, али ја сам мајка. Учини ти све са своје стране, а ја ћу учинити са своје. Не потцењујем твој универзитет, али... Овога пута, када родим, чувај ми опет дете уз помоћ својих колега. И да знаш, ја ћу га одмах одвојити од себе. То је наука. Али извршићу и ове враџбине. · Знам да изгледам глупа, знам да је све то нетачно, да је смешно, али разумеј, и немој да ме грдиш: хоћу да" се држим и тога фолклора. Раскинућемо кумство, изнећемо бебу на улицу и ко први. дође, тај ће бити кум. Даћемо му име да се њега вештице плаше, А да ли ти мислиш да ја можда верујем у вештице» И Вук Карапић је добио такво име, јер су мислили његови родитељи да децу вештице једу, а на Вука неће смети ударити. И да знаш, пробушићу _ детету десно увенце, ако је мушкарац, минђушу да има, нико да га не урекне него да кажу: „Лепо дете, али шта ће дечаку минђуша!“ Неће га онда урећи. Нађи ћу седам Стана и од седам Стана узећу кошуље да њему прву кошуљу сашијем, па да дете остане. И нећу га запојити твојим докторским камилтејом него живом в0дом са седам извора.

Доктор, који је по Први и у Лиси говорио против рђавих обичаја, објашњавао чак и то да је штетна глупост сујеверја пољубити хлеб који је пао у блато па га онда јести, са нелагодношћу је помишљао како ће му се ти сељаци испод Мучња, увек орни на шалу, кришом ругати што и он врача, а њих од врачања одучава Разгласиће то Ивањица већ првога пазарнога дана. Али шта је могао» Слегао је раменима и рекао:

= Добро. Неће ништа одмоћи, Само, морамо ваљано да прокувамо оне кошуље од седам Стана!.

(Она се насмејала. |

— Тетка-Дики писаћу у Карловце да ми пошље здраву дојкињу. Нека буде овде крајем августа. Је ли тако отприлике»

Између Карловаца и Новог Сада на самоме друму бели се ходочасна прква Госпе од Снега. Сваке године воде фратри своја безазлена стада, која блеје побожне песме и с вером да чине нешто добро пешаче прашљивим друмом.

Испод цркве, у селу Мајуру, живи. удовица Евица са сином, анахом, троје унучади и са ћерком Цецилијом. Годинама и годи-