Наша књижевност

416 : | 5 Књижевност

нама, из те куће донесе Јелениној тетка-Дики, удовици проте карловачког, живину, јаја, и масло и сир. Носили су и Јелениним родитељима кад су били живи. А отац је Јеленин пресвивао због филоксере док су Анђелићи били још у Варварину — Јелена је ишла на погреб. После три године умрла је и мати. — Јелена је баш тада имала Душана, али ни иначе не би из Солуна стигла на време у Карловце.

Сад је у кући Млићевих у Главној улици све било мртво. Била је мртва и сама кућа са „гук-фенстером“ и „шпион-шпиглом“ и са затвореним шалонама скраја накрај.

Евица, када тетка-Дики донесе кљукану гуску или лонац сира, увек, реда ради, расплаче стару протиницу, јер бар помене покојну госпа-Ану, којој деца у свет одоше, а ана не могаде да одоли болу него умре за њима џи за мужем. Госпа-Ани је, истина, било жао што ниједну ћерку не удаде у Карловцима или бар у Каменици или Чертановцима, а и свога је Косту жалила, јер је то био добар брак, али = од рака је умрла, сирота. -

Једнога дана када Евица први пут не помену Илићеве, него ћутећи одмери цир на кухињској ваги, видела је тетка-Дика да се нешто догађа. Није питала, Чула је после две-три недеље на пијаци. Али ни онда ништа није говарила с Евицом, која је остала ћутљива. Прошло је скоро пола године када је опет Евица непречац проговорила бујицом речи:

= Не могу да гледам оно копиле! казала је као да наставља неки узбудљиви, малочас прекинути разговор.

И онда је застајала с причом само кад је морала да брише ачи и нос. Е

Била је то прича о непознатсме „зибцигеру “ из Петроварадина, који је последњих дана свога војнога река оставио Цецилији да роди дете као успомену на њихову кратку љубав, па се изгубио, отишао у ко зна који крај Дунавске Монархије, а ни име јој право није кавао. Ишла је Евица „оберштеру“ да се тужи, а он је слегао раменима, насмејао се и рекао:

= Његово је да тражи, а њено да чува.

Онсмад је родила.

Сад је у кући пакао. И брат бесни на сестру, и снаха се заови потсмева, па и њој — свекрви. -

А баш, као јуче, добила је тетка-Дика писмо из Ивањице. Јелена моли тетку да јој нађе дојкињу. Евичина Цецилија имала је довољно млека. -