Наша књижевност

ЛЕГЕНДА С РОМАНИЈЕ

— Романијо горо, где ти је тишина2 Што си пробудила иза сна јунака2 То са гором сада говори старина,

и тресе се гора и слуша планина строги глас хајдука Старине Новака.

= Стопе су незвани до врха пропели, дању се шатори као овце беле. Видиш ли ти то, горо Романијо,

и познајеш ли младе градитеље2

— Видиш ли ти то, бунтовниче стари, стазама твојим и твојом буси јом> Бацио си био будак и мотику

а сад Романијом, твојом хајдучијом погледај своју слику и прилику.

С баченог будака и мотике тво је

они су рукама земљу откопали _

и вилинском снагом, за час преко ноћи, безброј су будака млади исковали.

= Па нека су стопе до врха пропели,

ој, било им, младим, просто и честито,.. Није то први пут да видиш те очи. Сећаш ли се, горо, кад је с војском Тито пролазио туда оних мрачних ноћи2

Нека им заставе до неба дотичу и шатори нек се као овце беле. Ја поново живим, горо Романијо,