Наша књижевност

СТРАНИЦА БУКВАРА

Нагнут си над букваром.

Вече последње класје жање са реке, са грања,

и негде га, за брдом, склада.

Пружиш над водом руку за дланом златног праха што, топећ се, у Босну пада.

Завесу живота размрсиш оком;

ухватиш све шумове, мирисе и боје;

и више — све ширине, дубине!

И пођеш кроком од седам миља, —

да све видиш, све чујеш.

И на стреници једној, као на неба платну широком, насликаш кистом све радости земље своје.

Причају слова:

родиће богато година, а богатије друга, и трећа.

Земља је ова —

црница земља, плодина!

Клипају зрњем кукурузи. Засоче детелине Млада А бразде се загрле, и срасту ту, где се њиве међале!

Причају слова: стављао је на упрег, у времена стара, дед твој и краве тешке, бређале.